Значај породичног духа

Женска одбојкашка репрезентација Србије се припрема за велики међународни турнир у Монтреу, у Швајцарској. Утакмице у групи с Холандијом (5. јун), Русијом (6. јун) и Немачком (8. јун) биће јој први испити после подвига на Светском првенству у Јапану крајем прошле године где је освојена бронза и корисна увертира за искушења ове сезоне – квалификације за Гран-при у августу и септембру (то је код одбојкаша Светска лига) и Европско првенство у Белгији и Луксембургу (20-30. септембар).

У другој групи су Кина, Куба, Турска и Пољска. Полуфинале и разигравање од 5. до 8. места је 9. јуна, а сутрадан је финале и мечеви за треће и пето место.

Наше су свесне да их свет гледа другим очима, али резултат у Монтреу није у првом плану.

Тренинзи су посвећени стицању снаге и кондиције и враћању у такмичарски ритам играчица које су одавно завршиле с обавезама у клубовима.

На мегдане Холанђанкама, светским првацима Рускињама и Немицама иде се с тимом који је незнатно друкчији него у Јапану.

Припремама ће касније да се прикључе три играчице које су у окосници – капитен Весна Читаковић-Ђуришић је повређена, а Јелена Николић и Ања Спасојевић и даље бију битке у италијанском првенству.

И стручни штаб и искусније репрезентативке су усмерили пажњу на то да се млађе играчице што пре ослободе грча и да се навикну на породични дух који се у репрезентацији укоренио на Светском првенству.   

–  Ноге су нам, како се то каже, још увек тешке, али се на кондиционим тренинзима поставља основа за тешке утакмице које нас очекују ове године. У Швајцарској ћемо бити без три кључне играчице, али је наша обавеза да их одменимо на најбољи могући начин и да подигнемо игру на ниво на којем би била да су оне у тиму – вели Ивана Ђерисило-Станковић, од које се очекује да у Монтреу води главну реч. – Не постоји притисак због тога што више нисмо аутсајдери него трећи на свету. Свесни смо да и даље треба да се доказујемо како бисмо се што дуже одржали у светском врху.

Слађана Ерић је у репрезентацију после две године. О томе каже:

– Сваки повратак је тежак, поготово што се враћам у тим који је на Светском првенству освојио бронзану медаљу. Али, са селектором Зораном Терзићем сам дуго сарађивала па ми није тешко да се прилагодим на његов начин рада. Одсуство три важне играчице прилика нам је за доказивање.

Маја Симанић је међу репрезентативкама које су у Јапану ушле у историју наше одбојке.

– Ово је најтежи део припрема, али веома важан за даље. Очекујем да се нове снаге брзо прилагоде на техничке и тактичке варијанте и да прихвате начин рада али и живота у репрезентацији. До бронзе смо и дошле зато што смо се разумеле на сваки миг. Колективност је наш адут – указује Симанићева.

И други тренер Небојша Протић истиче да су добра атмосфера у тиму и дух заједништва пресудни да се крене у нове победе.