Европска отмица Ева Моралеса

Да један авион са легалним председником међународно признате државе буде принуђен да слети на европски аеродром, па се још тамо задржи целу ноћ уз детаљни претрес шесточлане председничке екипе, такав међународни поремећај права, норми и протокола није забележен ни у време Хладног рата, али јесте претпрошле ноћи на аеродрому у Бечу.

Шпански амбасадор у Аустрији инсистирао је прексиноћ да са Евом Моралесом, председником Боливије „попије кафу” у његовом авиону приземљеном у Бечу, пошто су претходно Шпанија, Француска, Италија и Португалија забраниле прелет председничке летилице изнад својих територија. Амбасадору је из Мадрида наложено да уз пијуцкање кафе, без зазора, провери да ли се у Моралесовом авиону крије бивши амерички обавештајац а од пре неколико недеља најтраженији узбуњивач Едвард Сноуден.

Моралес је одбио кафу у скученим условима невелике државне летилице. Иако популарни лидер једне од најсиромашнијих земаља Латинске Америке не држи до протокола и често облачи андски пончо или ручно плетени џемпер од ламе, чак и на званичним међународним вечерама где се носи само фрак, није могао да дозволи да га Европа до те мере ниподаштава. Измучен после непроспаване ноћи, први председник Боливије пореклом из староседелачког племена Ајмара, пристао је да оконча свој ничим изазван европски кошмар.

Протест Боливијаца испред Амбасаде Француске у Ла Пазу због стварања проблема њиховом председнику на путовању (Фото Ројтерс)

У авион је ушла аустријска гранична полиција, легитимисала шесточлану државну екипу која се из Москве враћала са међународне Конференције земаља извозница гаса и завирили у све кутке боливијског авиона у потрази за слепим путником.

Тек на вест да је боливијски авион „чист”, Шпанија је отворила своје небо за прелет и слетање Ева Моралеса на Канарска острва где је авион добио  керозин неопходан за лет до Латинске Америке.

Европски лидери нагло су престали да се згражавају над „открићем” да су прислушкивани од стране америчких служби. То је до прексиноћ било „недопустиво понашање Вашингтона”, али преко ноћи се ствар изокренула наопачке, и боливијски председник је практично отет под сумњом да са собом води америчког узбуњивача како би га спасао од америчког правосуђа.

Париз се заложио за одлагање разговора између ЕУ и САД о слободној трговини услед тензија изазваних Сноуденовим открићем, али је истовремено забранио прелет Моралесовог авиона изнад француске територије.

Шпанија се пред својом јавношћу правдала да води „независну спољну политику” и не прихвата диктате из Вашингтона, а као доказ да је то тако Хосе Мануел Гарсија Маргаљо поменуо је чак и Косово чију независност Мадрид „нема намеру да призна” („Паис”, Мадрид) упркос томе што се то не слаже са политиком САД или великог броја чланица ЕУ.

Иако је повратак Моралеса кући са самита у Москви требало да буде рутински лет, он је открио врхунску хипокризију Европе и њених лидера. Показало се да, када су у питању интереси Вашингтона, могу да се погазе не само протоколи већ и основна права. Не води се много ни рачуна о муњевитом ширењу вести путем медија и друштвених мрежа у тренутку кад се многе владе оптужују да играју по диктату спољних центара моћи а не у складу са предизборним обећањима.

„Кад су у стању да се овако понашају према једном председнику, кад га практично отимају и држе у притвору, шта би тек урадили Сноудену, допадне ли им шака”, поручио је Николас Мадуро, председник Венецуеле.

Латинска Америка, којој се у савременој историји често приговарало за најгрубља и честа кршења људских права, стала је јединствена у осуди поступка према председнику Боливије.

Апатрид Сноуден са своје стране, негде из неке ничије земље, поручује да му је одузето право да тражи азил што се гарантује и повељом УН чији је САД била заговорник. Обамина администрација се, како каже, не плаши узбуњивача, Бредлија Менинга, Томаса Дрејка, или Едварда Сноудена. „Она се плаши обавештене јавности”, додаје он. Изгледа да се страх као у време лова на вештице пренео и на званичне власти европских земаља.

Зорана Шуваковић