Србији треба нови Дан устанка

Србија, упркос свим жртвама погинулим у борбама против немачких и других окупатора у Другом светском рату, не обележава почетак оружаног отпора. На данашњи дан, деценијама се славио 4. јул – Дан устанка, у знак сећања на тај датум 1941. године, када је у Београду одржана седница Политбироа Комунистичке партије Југославије, на којој је донета одлука о подизању устанка, који су током тог месеца и подизани широм окупиране земље.

После политичких промена 2000. године, Дан устанка је укинут као празник. Данас Србија као државне празнике везане за Други светски рат званично обележава: 22. април – Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма, 9. мај – Дан победе и 21. октобар – Дан сећања на српске жртве.

По укидању Дана устанка, сећање на оне који су се први оружјем супротставили окупатору као да је нестало и у данас снажној подели на партизане и четнике.

Негован Станковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, задужен за борачко-инвалидску заштиту и неговање ослободилачких традиција, не жели да полемише да ли би се могао пронаћи неки датум који не би распаљивао поменуту поделу. Он објашњава да ће у недељу бити обележен 7. јул, некадашњи Дан устанка у Србији.

– Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије донео је одлуку, а коју је усвојила влада Србије, да се 7. јул обележава по државном програму. Биће одржана државна церемонија у Белој цркви код Крупња код споменика Жикици Јовановићу Шпанцу. – каже Станковић.

Тиме ће се, на неки начин, почетак отпора окупатору обележити „као некад”, уз већ познату аргументацију противника и критичара партизанског покрета да су тог дана убијена два српска жандарма а не окупаторска војника, па би се на тај дан могло гледати и као на почетак братоубилачког рата.

Историчар професор др Момчило Павловић истиче да постоји потреба да Србија обележава почетак борбе против окупатора у Другом светском рату. Ако нема сагласности око датума, односно догађаја који би се обележавао, онда треба уложити додатни напор и утврдити који је то догађај неспоран за учеснике тог рата и њихове следбенике који и данас жестоко полемишу о збивањима из тог периода.

– Срби могу бити поносни на свој антифашизам, који се не може редуковати на један покрет и једног вођу, ради се о антифашизму народа – каже професор др Павловић.

Он сматра да би добар датум био 27. март у знак сећања на пуч и демонстрације 27. марта 1941. године, када је дошло до ерупције антифашистичких осећања, а у којој су учествовали и присталице монархије и комунисти. После тога Немачка и њени савезници напали су Југославију.

– Знам да ће многи рећи да је то био непромишљени чин, може се аргументовано разговарати о томе, али остаје чињеница да је то била провала антифашизма – истиче професор др Павловић.

Он објашњава да се партизански и четнички одреди нису сукобљавали до 1. новембра 1941. године, штавише било је случајева заједничких дејстава, али и акција устаника који у то време нису имали искристалисану идеолошку платформу.       

Ипак, сматра професор др Павловић, сви ови догађаји по масовности и историјском значају не могу се мерити са 27. мартом 1941. године.

И историчар Бојан Димитријевић сматра да би овај датум био погодан, између осталог и зато што су још током рата оба српска покрета уважавала и истицала догађаје од 27. марта 1941. године.

– Дилема око погодног датума биће док питање отпора окупатору буде третирано као политичко питање – закључује Димитријевић.

-------------------------------------------------

Сећамо ли се Неретве и Сутјеске

Професор др Момичило Павловић каже да ове године, по његовом мишљењу, нису пригодно обележени јубилеји – седамдесет година од битака на Наретви и Сутјесци, али да то и не чуди, јер су пропале „тековине револуције”, као што су братство и јединство и Југославија, али и зато што се ове локације данас налазе у БиХ.

„Није на држави да обележава те јубилеје, већ на онима који баштине те традиције. Генерално гледано, мислим да треба обележавати велике јубилеје, као што су стогодишњице балканских и Првог светског рата, а у оквиру великих јубилеја и појединачне догађаје”, каже Павловић наглашавајући да се свакако треба сећати и битака на Неретви и Сутјесци.

Државни секретар Негован Станковић каже да су јубилеје ових битака обележили представници Субнора уз адекватну подршку Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.