Нема брзог опоравка

Реконструкција владе радиће се због економије, тачније због побољшања живота грађана – био је изричит јуче Александар Вучић, први потпредседник владе. Другим речима, од онога ко води велики ресор финансија и привреде, а то је Млађан Динкић, очекују се велика дела.

Да ли су брзи помаци у економији заиста и реални? Министар финансија нас је у последњих неколико дана, када је бранио ребаланс државне касе пред посланицима, засуо обиљем оптимистичних информација: очекује зајам од Светске банке за попуну буџета кад већ не може од ММФ-а, јунски дефицит буџета му је рекордно низак, ребалансом је направио уштеде...

Међутим, посланици, стручна јавност, али и Фискални савет не гледају на све то кроз његове ружичасте наочаре. Економисти су једнодушни у оцени да ова влада нема више времена да одлаже оно што мора да учини.

Стојан Стаменковић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, упозорава да свако отезање и погрешна изјава државних функционера кошта.

– Велика је подударност кретања курса са неким политичким догађајима и изјавама – каже Стаменковић. – Динкићева изјава да ове године није реалан аранжман са ММФ-ом, али је могућ са Светском банком, лоша је порука. После те изјаве курс евра је скочио. Морамо да обезбедимо споразум са ММФ-ом, јер се без њега доводи у питање наша способност да измирујемо своје обавезе према иностранству. Инвестиције у Србији ове године не само да не расту колико нам треба, већ су у паду.

Од владе се очекује да саопшти домаћим и страним инвеститорима да неће више бежати од реформи, али Стаменковић сумња да ће се то догодити.

– Зато ова влада мора да се мења, јер у овом саставу није спремна за реформе – убеђен је Стаменковић. – Ако реформе јавног сектора и пензијског система не почну одмах, за годину-две запашћемо у дужничку кризу. Старији су је доживели осамдесетих година прошлог века. Она је донела непрекидни раст инфлације, а раст друштвеног производа по становнику био је – нула. Ако нам се то понови, неће бити ништа од неопходног раста запослености и стандарда, нити ћемо приволети младе и образоване да не оду у свет.

Председник Фискалног савета Павле Петровић није дао за право министру финансија да је актуелним ребалансом направио уштеде у државној каси. Он је на седници скупштинског Одбора за финансије указао да ће дефицит државног буџета у 2013. износити око 200 милијарди динара, 22 милијарде динара више од онога што је планирано ребалансом. Расходи буџета биће за око 10 милијарди динара већи од планираних, а приходи између 10 и 15 милијарди динара мањи. Поред тога, овогодишњи мањак у касама државе, фондова и локалних самоуправа остаје висок – чак шест одсто свега створеног у овој години.

Председник Фискалног савета је чланове надлежног скупштинског одбора упозорио да ће ограничење раста пензија и државних плата у 2014. смањити дефицит од један одсто БДП-а, али недостају додатне уштеде за још један одсто БДП-а.

– Ако се то не учини, јавни дуг ће наставити да расте све до 2017. године и то може да доведе до кризе јавног дуга – казао је Петровић. – Зато су структурне реформе прави потез. То је тврд орах који се одлаже 10 година. Надамо се да ће овог пута успети.

Замах у спровођену економских реформи, до кога је дошло после формирања ове владе, био је краткотрајан, опаска je Милојка Арсића, главног и одговорног уредника „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке. Потребне су хитне и радикалне реформе за обуздавање дефицита и јавног дуга, који је највећи у региону. Али, спровођење реформи јавног сектора и привредног система је тешко, а можда и немогуће у оквиру широких коалиционих влада, указује Арсић. Зато је нужна реформа изборног система, која би довела до укрупњавања политичке сцене. Док се то не оствари, сматра он, некa врста гаранција за реализацију дугорочнијих реформи је чврст аранжман са ММФ-ом.

– Уштедом 36 милијарди динара до краја године држава ће допринети привредном расту. Лоше је што се штеди на инвестицијама, уместо да се штеди на платама и пензијама, што би више погодовало привредном расту и већем запошљавању – указује Арсић. – Није требало одустати од смањивања виших плата у јавном сектору, па и пензија. Поготову када се зна да су „државне плате” за трећину више од оних код приватника.

Економски консултант Владимир Круљ сматра да је стање српске економије такво да реформа јавног сектора не може више да се одлаже, нити да се одуговлачи, јер би последице биле веома тешке и скупе.

– Реформа пензијског система је нужна да би се одржало реално финансирање пензија. Али, с обзиром на тежак положај дела пензионера, ова реформа мора да се спроводи дугорочно и пажљиво. Једно је сигурно, овакав начин финансирања пензија дугорочно није одржив – сматра Круљ.

Одсуство аранжмана са ММФ-ом био је лош сигнал за стране инвеститоре и ,,минус” у кредитном рејтингу земље. Такав ,,луксуз” Србија не може себи да приушти, тврди Круљ.