Пет центара уличне проституције у граду

Одељење за јавни ред и мир београдске полиције месечно поднесе на десетине прекршајних пријава против престоничких проститутки. Оне углавном завршавају иза решетака, најдуже до месец дана, али се по истеку казне враћају на улицу. Инспектори полиције слажу се да је проституцију немогуће искоренити, али да може пуно тога да се учини на сузбијању, односно, на свођењу "најстаријег заната на свету" на друштвено прихватљиву меру.

Највидљивији облик "продаје љубави" свакако је улична проституција. Према речима Биљане Петров, инспекторке Одсека за сузбијање проституције, улична проституција у Београду обавља се на пет локација: на аутопуту Београд – Ниш код "Плавог моста", око железничке станице, на панчевачком путу код ресторана "Мали рај", на новосадском аутопуту код "Манцеовог моста" (по фудбалеру који је на овој локацији погинуо у саобраћајној несрећи) и на Обреновачком путу.

– Ноћне даме своје услуге пружају по хаусторима, у жбуњу, аутомобилима, изнајмљеним собама – каже инспекторка Петров. – Код "Манцеовог моста" има у грмљу неки одбачени кревет на који одводе муштерије. Цена се креће од 1.000 до 1.500 динара. Уличне проститутке долазе из најнижих друштвених слојева, а осим овим занатом баве се и крађом, ситним преварама. Многе од њих оболеле су од разних, углавном венеричних болести.

Наша саговорница истиче да међу уличаркама има и малолетница, али и "ветеранки". Рецимо, у околини железничке станице ординира "дама" која је рођена 1948. године. Има доста девојака које нису навршиле осамнаесту. Једна од њих недавно је испричала полицији како повремено пружа услуге старијем господину који од ње не захтева сексуални однос, већ је само фотографише и води на вечере.

– Раније су улицу држале претежно девојке ромске националне припадности – подсећа Биљана Петров. – Сада то више није случај. Има их са разних страна, доста из Крушевца, Аранђеловца, са Косова, али преовлађују Београђанке. Поред уобичајених места, проституција се обавља и у становима који се изнајмљују баш за ту намену. Ми знамо за више станова у околини железничке станице у којима се то догађа.

У нашем законодавству одавање проституцији је прекршајно дело из Закона о јавном реду и миру. Санкција је новчана казна или казна затвора у трајању до месец дана. За разлику од својих "дама", макрои подлежу кривичном гоњењу јер је посредовање у вршењу проституције кривично дело, за које је запрећена затворска казна у трајању до три године. Кривично дело је и уступање просторије ради обављања проституције.

Идентитет макроа је углавном познат полицији, али није у сваком тренутку могуће обезбедити неопходне доказе за суд. Макрои раде у "својим" рејонима, јер је територија стриктно подељена. Између њих владају ривалство и стални сукоби. Реч је о више пута осуђиваним особама, склоним насилничком понашању и другим кривичним делима.