Пуч против исламистичког Египта

Дан после војног удара у Египту, у којем је војска разрешила председника Мухамеда Мурсија и на његово место поставила председника Врховног уставног суда Адлија Махмуда Мансура, очигледно је да ова арапска земља може да крене у два правца. Први, ког се сви прибојавају, налик је оном алжирском из 1991. када је се из дубоко подељене земље изродио грађански рат са свим својим ужасима, и други сценарио по којем ће војна владавина означити транзицију ка истинском демократском уређењу. Управо је демократија тачка разлаза између оних који одобравају „други талас” египатске револуције и оних који га означавају као корак уназад у започетој модернизацији земље.

Званични Пекинг је међу првим рекао да је то „ствар египатског народа”, док су Лондон и Берлин исказали забринутост због начина промене изабране власти. Агенција АФП оцењује да пословично неутралан кинески став о унутрашњим питањима других држава није никакво изненађење, док британски и немачки могу да попут лакмус папира покажу однос Запада према преврату у Каиру.

Шеф британске дипломатије Вилијам Хејг је наговестио да ће Лондон сарађивати са новом египатском влашћу, превасходно због заштите интереса својих фирми које тамо послују, али да је начин смене Мухамеда Мурсија у најмању руку – споран.

„Не подржавамо војну интервенцију као начин решавања спорова у демократском систему. То је опасан преседан – ако једног председника може да разреши војска, наравно да у будућности то може да се догоди и другом”, рекао је Хејг за Би-Би-Си.

Његов немачки колега Гвидо Вестервеле је био још директнији и поручио да је свргавање Мурсија на овакав начин „велики корак уназад за демократију у Египту”.

У међувремену је председник египатског Врховног уставног суда Адли Махмуд Мансур положио заклетву као привремени председник Египта, најавивши расписивање нових избора, али није прецизирао када.

Привремени египатски председник похвалио је египатску војску и народ, истакавши да би ера „обожавања владара” требало да се заврши. Он је истакао и да је покрет Муслиманска браћа, коме припада свргнути председник, део народа и да је њихова помоћ „у изградњи нације” добродошла, преноси Ројтерс.

Канцеларија државног тужилаштва јуче је наложила хапшење лидера Муслиманске браће Мухамеда Бадеија и његовог заменика Каирата ел Шатера, док је војска претходно преузела контролу над државним медијима и телевизијским станицама којима су управљала Муслиманска браћа.

Једно је извесно – оваквим превратом војска је задала болан ударац исламистичком покрету у Египту који је деценијама под Мубараком таворио у илегали. Када се учинило да је дошло њихових пет минута све се срушило као кула од карата, а вести о хапшењима истакнутих чланова Муслиманске браће указују да војска неће стати само на свргавању Мурсија. „Гардијан” оцењује да је у овој констелацији интереса реална бојазан од раста култа жртве међу исламистима јер је опасан преседан да након легитимне победе на изборима исламистички председник буде збачен са власти.

Вести са Трга Тахрир су одјекнуле у региону и зазвониле за узбуну у редовима исламистичке партије Енахда која је на таласу „арапског пролећа” дошла на власт у Тунису. Тамо је већ формиран покрет по угледу на египатски „Тамарод” (Побуна) који је одиграо значајну улогу у каналисању незадовољства на улицама, што је била увертира за војни преврат.

До збијања редова дошло је и у Турској, која је важила за кључног Мурсијевог савезника са којим је делила слична уверења. Портпарол владајуће Партије правде и развоја Хусеин Челик је изјавио да је дошло до назадовања политичке ситуације у Египту и да је војна интервенција потпомогнута са Запада.

„Мурсијев одлазак је велики губитак за Турску јер га је Анкара подржавала од самог почетка. Овакав развој ситуације доводи Анкару у тешку ситуацију и угрожава односе двеју држава”, оцењује за агенцију Синхуа директор Центра за блискоисточне студије Гокан Бацик.

Без значаја није ни однос према Сирији будући да су Мурсијев Египат и Ердоганова Турска представљали главну осовину исламских земаља које инсистирају на обарању Башара ел Асада.

Иронично, када је пре неколико дана већ било јасно да су Мурсију дани на власти одбројани, огласио се и званични Дамаск захтевајући од њега да попусти под вољом народа. Идентична реторика којом је турско-египатски двојац захтевао промену власти у Сирији.

И док се по дипломатским кулоарима још слажу утисци и праве калкулације о даљој путањи Египта, скептици се прибојавају да ће војску ипак бити много теже отерати са власти него што је био случај са Муслиманском браћом. Уколико и дође до формирања нове владе од досадашње опозиције јасно је да ће та власт бити само привид који на један миг из генералштаба врло лако може да се распрши.

----------------------------------------------

Мурси у притвору

Каиро – Збачени председник Мухамед Мурси је у својеврсном притвору у Министарству одбране, док је за око 300 његових најближих сарадника расписана потерница, пише „Телеграф”. „Мурси је раздвојен од својих помоћника и одведен у Министарство одбране. Тамо је одведен превентивно”, саопштила је војска и наговестила да Мурсија вероватно чекају званичне оптужнице на основу оптужби његових противника, преноси лондонски дневник.