Фискални савет предлаже солидарни порез

Фискални савет предложио је јуче да се у 2014. години уведе привремени солидарни порез на веће пензије и плате у јавном сектору. Порез од 10 одсто на пензија преко 25.000 динара и на плате веће од  40.000 динара, донео би више од половине неопходне уштеде или 0,6 одсто БДП-а.

– Контрола раста плата и пензија у 2014. је добра мера, али неће бити довољна за потребно смањење буџетског дефицита, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић на јучерашњој конференцији за новинаре.

Догодине ће у државном буџету недостајати најмање 350 милиона евра, односно око један одсто БДП-а, а солидарни порез на веће пензије и државне плате, са неким додатним уштедама, обезбедио би потребно смањење дефицита.

Пензије до 25.000 динара и плате до 40.000 динара не би се опорезивале, објаснио је Петровић, већ само износ који премашује наведену суму.

Тако би, ако се овај предлог усвоји, пензија од 30.000 динара у 2014. години била опорезована са 500 динара, па би после плаћеног пореза износила 29.500 динара. На плату запосленог у јавном сектору од 50.000 динара, порез од 1.000 динара би се обрачунавао на разлику од 10.000 динара преко неопорезивих 40.000, а на плату од 200.000 порез би био 16.000 динара.

Петровић је напоменуо да би се солидарни порез у 2014. односио на све запослене у јавном сектору, укључујући и јавна предузећа, и на независне државне институције попут Фискалног савета, Народне банке Србије, Државне ревизорске институције.

Он је казао да би солидарни порез требало да буде привремена мера, само за 2014. годину, али није искључио могућност да се продужи и у 2015. години.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков нагласио је да су плате у јавном сектору 25 одсто веће него у приватном и да уз то постоји сигурност радног места, тако да се увођење солидарног пореза чини као најправичнија мера.

Контролисани раст плата и пензија у 2014. од 0,5 одсто у априлу и 1,5 одсто у октобру, иако је добра мера, обезбеђује уштеде од један одсто БДП, али ће издвајања за камате на државне кредите да порасту за око 0,4 одсто БДП и „појешће” готово половину уштеда.

Одлука о ребалансу буџета за 2013. већ средином године је исправна, оцена је Фискалног савета, али ће дефицит уместо ребалансом планираних 178 милијарди динара износити око 200 милијарди динара. Зато ребаланс није потпуно одговарајући, јер су пројекције прихода буџета оптимистичне, а ни све предвиђене уштеде се највероватније неће остварити.

Према речима Владимира Вучковића, процена је Фискалног савета да ће приходи републичког буџета бити за око 15 милијарди динара мањи од предвиђених у ребалансу, док ће расходи бити око 10 милијарди већи од очекиваних.

Зато су оштро смањивање буџетског дефицита и заустављање раста јавног дуга најважнији задаци економске политике, јер је у противном криза неизбежна.

Фискални савет упозорава и да јавни дуг наставља да расте, тако да на крају 2013. године може да достигне и 65 одсто БДП-а. На крају маја, државни дуг је износио око 62 одсто БДП-а и у претходна три квартала, када је порастао за 3,2 милијарде евра, имао је рекордан раст.

– Оцене да је однос јавног дуга према БДП-у знатно мањи од 62 одсто последица су неких методолошки неисправних тумачења и искључивања дуга локалне самоуправе – указао је Петровић, као што је погрешна и тврдња да се јавни дуг током 2013. стабилизује, па чак и да опада.

Фискални савет у потпуности је подржао опредељење владе да почне неке од најважнијих структурних реформи, као што је план владе да оконча реструктурирање друштвених предузећа и најављен заокрет у управљању јавним предузећима.

Оно што недостаје владином пакету антикризних мера, истичу чланови Фискалног савета, јесте реформа пензијског система. Иако је влада била обавезна да је почне у 2013. години, реформа пензијског система је избрисана са листе планираних реформи, пише у оцени ребаланса буџета за 2013. годину.