Иако и Херст и Бејли већ неколико година показују интересовање за хришћанску иконографију, слике које су овде показане прожете су банализованом бруталношћу која чак ни не шокира јер нема чиме. Некако се чини да је Херсту понестало идеја о нападу на чула и укус јавности а да то има некаквог смисла. На фотографији која носи назив "Исус је осуђен на смрт" приказана је прилика у црном са крављом главом крунисаном трновом круном и са месарским ножем у свакој руци.

Станице крста

Сцена "Исусовог распећа" је крст на који су залепљени опушци од цигарета, а девица Марија је представљена као црнкиња која обнажена у руци дугих, налакираних ноктију држи запаљену цигарету. Концепт је конфузан, и то је највећи недостатак "Станица крста". Док је раније успевао да потпали дебату о вери инсталацијом "Нова религија" или делом "Последња вечера", Херст је овом серијом фотографија једино успео да поколеба неке од својих до сада најтврдокорнијих присталица.

Захваљујући релативно изолованој географској позицији галерије Есл као и малом простору који Херст/Бејли радови заузимају у односу на волумен "Страсти за уметношћу", критички гласови у Аустрији су до сада били релативно тихи и последично томе незапажени. Међутим, објављивање текста "Дејмијен Херст, нови Енди Ворхол" у француском часопису Поан д ви, првог децембра 2004, изазвало је велику дебату на веб страници "Традиције у акцији" која "брани папу, магистеријум католичке цркве, католичке апологетичаре и традицију."

Дејмијен Херст уз Џона Балдесарија, Синди Шерман, Агнес Мартин, Герхарда Рихтера, Георга Базелица и Луиз Буржоаз успешно побија тезу да "тек са објављеном читуљом, цена уметничког дела расте".

На аукцији у њујоршком Кристију одржаној 16. маја његова "Зима-успаванка" – урамљене аранжиране пилуле дугиних боја на металној подлози – продата је за седам и по милиона долара, тиме заокружујући Хирстову вечерњу бруто зараду на невероватних једанаест и по милиона долара.

У чему је Херстова тајна? Интернационалне галерије, аукционе куће и изложбени салони су пуни дела савременика који се једнако рекламирају, анализирају и дижу на пиједестал мајстора савремене уметности. Одговор је можда простији него што се очекује и гласи – употреба опробаног сензационалистичког рецепта Ендија Ворхола комбинованог са бруталношћу хорор мотива. Иако се њихови стилови не могу упоредити, Херст је од Ворхола научио две важне лекције – да су стварање оригиналног имиџа и његово промовисање важнији од самог талента, као и да није потребно сам засукати рукаве и створити дело.

"Сандеј тајмс" је 1999. објавио следећи коментар: "Ако је Херст по нечему познат то је по кидању везе између ’уметника’ и људи који тестеришу животиње, боје тачкице, полирају хируршке инструменте и тако даље (његови асистенти су ти који се о свему старају). Може се без претеривања рећи како ретко прља своје руке." Епитет "лењости" се аутоматски прилепио свим члановима Јанг бритиш артистс групе јер је Херст њен најпознатији представник. Тако Лондоном већ годинама кружи виц: "Колико чланова ЈБА је потребно да замени сијалицу? Ниједан. То за њих раде њихови асистенти док ови пијанче са Китом Аленом у Сохоу."

Природна историја

Избор Херстових шокантних тема, од насилних слика жртви британских хулигана или раскомаданих тела у Багдаду, лептира разапетих по сликарским платнима до животиња у формалину, гарант су за непресушне јавне дискусије. Вешто играјући своју игру са представницима штампе и служећи се темама које гарантују бурне реакције, Дејмијен Херст је успео да створи две опречне струје које га једнаком енергичношћу заступају или оспоравају. Било како било, чињеница је да су ЈБА захваљујући Херсту постали трендсетери на уметничкој сцени.

Овај четрдесетдвогодишњак из Лондона недавно је од стране часописа Арт ревју проглашен најутицајнијом особом света савремене уметности. Добитник Тарнерове награде за 1995. и члан концептуалне уметничке групе Јанг бритиш артистс, којој припадају и Даглас Гордон и Карл Фридман, Дејмијен Херст се прославио почетком 1990-их кроз сарадњу са колекционарем Чарлсом Сачијем радовима "Природна историја" који су представљали мртве животиње у витринама напуњеним формалином.

У последњих годину дана, Херст је изазвао сензацију израдом најскупљег уметничког дела икада насталог – лобање од платине пресвучене са 8.500 дијаманата у вредности од десет милиона британских фунти.