Латинска Америка љута на Европљане

Боливијски председник Ево Моралес освежио је своју харизму вративши се кући као звезда после незапамћеног третмана који су му приредили Европљани, занемаривши његову председничку функцију, у име потраге за одбеглим америчким обавештајцем Едвардом Сноуденом.

Иако су ноћи у боливијским андским висинама прохладне, хиљаде људи изашле су на тргове Ла Паза да изразе отпор према Европи која је задржавши Моралесов авион на бечкој аеродромској писти читаву ноћ, како кажу, прекршила све међународне конвенције и дубоко повредила не само Боливију већ и читав латиноамерички континент.

Исте најоштрије речи које се годинама употребљавају против Вашингтона, овога пута су упућене Старом континенту, нарочито Француској и Шпанији: „Ваша демократија је империјална”, „Французи, ви сте колонијалисти”, „Французи, слуге Америке”. Уз ове транспаренте народ окупљен око амбасаде Француске у Ла Пазу или конзулата Шпаније у Санта Крузу, клицао је и Моралесу као бранитељу латиноамеричког достојанства и суверенитета.

Да је забрана Моралесовом авиону да прелети француски, шпански, италијански и португалски ваздушни простор узнемирила читав регион, показали су и амбасадори многих латиноамеричких земаља који су дошли да дочекају боливијског председника иако је већ била прошла поноћ.

Није у питању само то што је председник стигао кући са 24 часа закашњења, већ што је за тај један дан добар део Латинске Америке, пре свега оних земаља које следе пут боливарског социјализма зацртаног од преминулог Уга Чавеса, поново изгубио тешко успостављено поверење у оно што се зове Запад.

Од тога ће овога пута више штете имати Шпанија, Португалија и Француска које покушавају да освоје растућа тржишта у Аргентини, Уругвају, нафтоносној Венецуели, као и гасом и рудним благом богатој Боливији. Европске компаније и овако су са Буенос Ајресом или Каракасом имале већ довољно неспоразума због изненадних закона о национализацији или наглог раста опорезивања.

Латиноамерички аналитичари увелико указују на преседан у третману једног председника, и наводећи низ међународних конвенција које су прекршене, они као и комплетна јавност закључују да таква „грешка” није случајна, већ да је одраз „колонијалног освајачког става према Зеленом континенту”.

Упркос извињењима из Париза и Мадрида, уз конфузна правдања француског председника Франсоа Оланда да се „није знало ко је у председничком авиону”, огорчење у Пазу није спласло. Спаљене су заставе ЕУ и Француске, а амбасада САД отказала је свечани пријем поводом прославе Дана независности.

Оживела је стара реторика која указује на неразумевање између два света.

„Империја и њене слуге надају се да ће угрожавањем председника застрашити народ и социјалне покрете који се боре за слободу. Неће у томе успети, јер нисмо више у колонијализму”, поручио је Моралес чим је после непроспаване ноћи слетео на аеродром. „Време је за народ да се одупре инвазијама и пљачки нашег природног блага.”

Шанса да европске земље прошире своју економску делатност на латиноамеричком подручју добрано је нарушена. Јер, како да сада неки европски високи званичник путује без страха у Латинску Америку, када у међународним односима важи принцип реципроцитета, питају се неки од најрадикалнијих латиноамеричких коментатора.