БИА „затрпала” Архив Србије

Ратни злочинци, љотићевци, недићевци, четници, јатаци, дезертери из ЈНА, остали класни идеолошки непријатељи, анархолиберали, емигранти, припадници југословенске непријатељске емиграције, лица интернирана у заробљеничке логоре, остали учесници Другог светског рата на страни непријатеља, повратници, репатрирци, ибеовци... Десетине хиљада људских судбина, документованих у тајним досијеима које је БИА похранила у депоу Архива Србије, уредно је спаковано у плаве, црвене и црне фасцикле.

Хладно светло, строго контролисана температура и влажност, идеални су услови за чување, који ће омогућити генерацијама истраживача да проучавају сведочанства времена које је за нама. Међутим, за др Мирослава Перишића, директора Архива Србије, ове фасцикле значе само додатне проблеме у функционисању једне од водећих институција ове врсте у нашем делу Европе, која ове године обележава 115 година од оснивања.

Србија нема усвојен закон о државним архивима. Нацрт закона о архивима урађен је пре четири године, али је још у процедури. Перишић подсећа да је вредност свега што се чува у архивским депoима материјално неисказива.

– Био сам председник радне групе за овај закон. Он би обезбедио потпуно регулисање статуса око 40 архивских институција у Србији и дефинисана законска права и обавезе оснивача. Архив Србије је матични за 36 архива широм земље, обавља стручни рад над више од 600 регистратура, државних институција, од кабинета председника до великих привредних субјеката. Закон би унео ред у ову област, јер су неки архиви у заиста тешкој ситуацији – истиче наш саговорник.

Уређена друштва се од других разликују и по томе како се односе према архивима, али у Србији ова област деценијама није приоритет, наглашава Перишић, и истиче да наилази на разумевање у Министарству културе.

Наш Национални архив, у чије се две зграде од укупно 7.000 метара квадратних чува 12 километара дужних драгоцене историјске грађе, међутим још нема статус државног органа.

– Надам се да ће у новој стратегији културе, архиви бити у најужем кругу установа које морају имати посебан статус. Архив Србије је, због тешког наслеђа из прошлости, данас суочен са проблемима који изискују сталну и непрестану бригу државе, јер их ми сами не можемо да решимо: од недостатка смештајног простора, преко застареле опреме у лабораторији за конзервацију и рестаурацију докумената, па до недовољног броја запослених. А наш архив у рангу је бечког или истанбулског, по значају за историју Балкана. Да и не спомињем да у нашу прелепу зграду из 1928. у срцу Београда, рад архитекте Николаја Краснова, није улагано од када је изграђена. Чак и нема споља расвету, већ је ноћу у потпуном мраку – напомиње др Перишић.

Последњих година, отворио се још један проблем – све већи број досијеа који се преносе из Безбедносноинформативне агенције, а сада их судови потражују у бројним процесима рехабилитације и реституције.

– Архив Србије представља огроман систем, и наших 80 запослених је недовољно. Последњих година добили смо и велику додатну обавезу, да преузимамо архивску грађу. Само од БИА преузели смо више од 80.000 досијеа, и близу 400.000 страница докумената, која нису персонална досијеа – открива директор Архива Србије.

Проблем је, међутим, настао после доношења Закона о заштити података о личности, из кога није изузета архивска грађа, као и Закона о реституцији и рехабилитацији.

– Та два закона су произвела велики притисак на нас, јер је нагло порастао број захтева за рехабилитацију и реституцију. Тако смо у 2012. примили 1.877 захтева од виших судова, а од почетка 2013. до средине јуна, већ смо имали више од 1.600 захтева. То је пораст око 100 одсто, и практично значи да нам стиже просечно око 10 захтева дневно. Због недостатка особља, само једно лице се тиме бави, а рок за одговор суду је 60 дана – каже Перишић.

Како објашњава, неки од тих досијеа садрже и по више хиљада страница.

– Морамо да фотокопирамо, ишчитамо и сакријемо идентитет свих лица која се помињу у досијеу, а затим поново све то фотокопирамо и пошаљемо суду. Решење би било да држава уважи наше потребе и одобри повећање броја запослених, или да направимо прерасподелу посла и практично угасимо службу сређивања и обраде архивске грађе, то јест нашу основну делатност. Нећемо још дуго овако издржати – поручује директор Архива Србије др Мирослав Перишић.