Таблети уместо играчака

Сцена у којој тинејџер долази на лечење зависности од интернета и у чекаоници саветовалишта тражи бежичну конекцију за таблет рачунар довољна је илустрација тезе колико је снажна зависност од технолошких „играчака”.

Милан Радовановић, специјални педагог и директор Дефектолошког саветовалишта „Ентера”, не крије своју забринутост због чињенице да се деца више не играју играчкама већ таблетима и смарт телефонима и наглашава да расте број малишана којима је мобилни телефон постао замена за лопту, игру и – вршњаке.

– Када су пре четири-пет година у саветовалиште почели да долазе тинејџери који су били мотивисани да лече зависност од интернета схватио сам да они „поштују” наш терапијски договор и компјутер користе само одређени број сати, али зато проведу неколико сати пред спавање на смартфону. Када тинејџери уђу у саветовалиште прво се распитују да ли постоји вај-фај конекција, када схвате да не постоји, онда „краду” бежичну конекцију од мојих комшија, а ако се деси да терапију прекинем накратко да бих отишао до тоалета или узео воду затекнем их са смарт телефоном у рукама – прича Радовановић.

Он објашњава да је обављање више делатности у исто време изузетно стресно и за одраслу особу, а камоли за дете чији је мозак у развоју и наглашава да „суживот” са таблетом и смартфоном има своју неуроло-физиолошку „цену”. А та цена је поремећај пажње и поремећај сна.

– Та гомила стимулуса коју млада особа добија из виртуелног света озбиљно скреће пажњу са књиге, учења и дешавања у социјалном свету. Млада особа која десет сати дневно игра видео-игрице исцрпљена је као да је десет сати била на тренингу, али додатни проблем представља чињеница да се она није бавила физичком активношћу, већ је сатима била прикована уз екран и вероватно узимала гомилу грицкалица и енергетских напитака. Велики број тинејџера са вршњацима се „дружи” преко друштвених мрежа а не у парку, кафићу или на тренингу, јер им је у виртуелном свету занимљивије. А све чешће смо сведоци парадоксалних ситуација – да деца седе у „друштву” свако са својим мобилним телефоном – прича наш саговорник.

Професор Нада Кораћ, доктор психолошких наука, каже да се не треба чудити чињеници да су таблети и мобилни телефони постали најбољи пријатељи „неких нових клинаца”. Она истиче да свако од нас у кафићима виђа родитеље који дају својој деци таблет да се забављају док они причају или телефонирају и после се чуде што деца „одбијају” да се друже са вршњацима или читају књиге, већ им је занимљивије да се играју са технолошким играчкама.

Наша саговорница, која је годинама истраживала утицај телевизије на развој детета каже да је прича о зависности од интернета „у слово иста као када се појавила телевизија” и када је рађена гомила истраживања који су сведочили о лошем дејству „дугометражног” гледања телевизије.

И стручњаци Универзитета из Лос Анђелеса упозоравају да тинејџери постају све зависнији од дигиталне технологије, да више нису у стању да запамте свакодневне детаље, попут сопствених телефонских бројева и наглашавају да претерана употреба смартфона и разних конзола за игрице отежава уравнотежени развој мозга.

Др Ричард Грејем, који је развио програм за одвикавање од технолошке зависности пре три године, каже да се код младих зависника од технологије развијају исти симптоми одвикавања као и код зависника од дроге или алкохола, када им ствари без којих не могу нису при руци.

Он упозорава родитеље да претерана употреба технолошких играчака децу спречава да ступају у нормалне друштвене односе, јер су исцрпљена потребом за сталном интеракцијом са уређајем.

Раде Витомировић, учитељ у ОШ „Јован Стерија Поповић”, каже да многи родитељи иду линијом мањег отпора и, уместо да проведу квалитетно време са дететом или га одведу на спорт, малишанима купују технолошке играчке због којих касније имају „главобоље”.

– Ја нисам за то да се деци забрањује употреба интернета или компјутерских игрица, јер онда добијате синдром „забрањеног воћа”, али мислим да им треба дати алтернативу. Ако је спорт саставни део живота предшколске и школске деце и ако је дете ангажовано у разним ваннаставним активностима, оно неће проводити време на „Фејсбуку” или на неким другим социјалним мрежама – закључује овај учитељ.