Угрожене слободе

Европска унија, као "заједница вредности", требало би да буде пример остатку света у поштовању људских права, али оно што се ту догађало у протеклих годину дана, нарочито третман миграната, азиланата и сопственог ромског становништва, веома је забрињавајуће, оцењује у свом најновијем извештају Амнести интернешенел (АИ). У јуче објављеном документу, позната међународна невладина организација за заштиту људских права указује на пораст расизма и дискриминације широм Европе и прецизно наводи најдрастичније случајеве кршења људских права у појединим земљама Европске уније.

Безбедносне службе у Немачкој и Великој Британији, према АИ, не поштују универзалну забрану тортуре; Немачка, Грчка, Италија, Малта и Велика Британија критиковане су због лошег понашања према избеглицама; Чешка и Словачка прозване су због сегрегације ромске деце у школама; Пољска и Летонија због нетолеранције према хомосексуалцима; Словенија због "избрисаних", а Естонија због рестриктивне политике запошљавања према припадницима руске мањине.

Оцене из годишњег извештаја о стању људских права у 144 земље света, који је АИ представио у Берлину, умногоме се, нажалост, подударају са закључцима априлског заседања Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ).

"Демократија и људска права у Европи суочени су са парадоксом: стандарди су виши него икад раније, али политичка воља да се они спроведу у пракси није толико јака колико би морала да буде. Зато они још нису достигли тачку иза које више нема повратка на старо и већ сумњам да ће се то икад догодити", рекао је Тери Дејвис, генерални секретар Савета Европе.

"Увек ће бити кршења људских права као последица грешака и превида, али ме брину они случајеви са политичком позадином и политичким импликацијама који угрожавају нормално функционисање демократских друштава", приметио је Дејвис у обраћању посланицима ПССЕ, пред којима се овогодишњи извештај о стању људских права и демократије у Европи први пут нашао као јединствен документ. У његовој  изради су учествовали не само известиоци комитета ПССЕ, већ и међународних невладиних организација, Амнести интернешенела и Хјуман рајтс воча, а пропраћен је и извештајем Комитета за надгледање напретка десет чланица Савета Европе које су још у систему мониторинга (надгледања, контроле) – Албанија, Азербејџан, БиХ, Грузија, Јерменија, Молдавија, Монако, Русија, Србија и Украјина – три укључене у "постмониторинг" дијалог (Бугарска, Македонија и Турска) и две о чијем се мониторингу тек размишља (Италија и Велика Британија).

У извештају, који потписује Кипранин Христос Пургуридис у име Комитета ПССЕ за правна питања и људска права, оцењује се да су "широм континента учестали случајеви присилних нестанака, убистава, тајних утамничења, мучења, ксенофобије, нетолеранције, често под изговором борбе против тероризма".

Следи низ примера кршења тих права, од прогона новинара, писаца и активиста грађанског друштва у Белорусији, Русији (где се то оправдава безбедносним разлозима после конфликата у Чеченији) и Турској, па до случајева дискриминације мањина у Чешкој (Роми), Пољској и Летонији (хомосексуалци).

У тексту усвојеном у Стразбуру такође се закључује да је политички живот у парламентима Јерменије, Азербејџана, Грузије, Русије и, донекле, Турске и Молдавије монополизовала најјача партија, у Албанији је он потпуно подређен борби два политичка блока, а у Србији и БиХ распарчан и паралисан услед крхких коалиција. Национални устави још нису до краја усклађени са европским стандардима, реформа локалне самоуправе веома споро одмиче (ту се у оба случаја помиње и Србија), још има примера контроле над медијима (Русија), цензуре, прогона па чак и физичких напада на новинаре (Русија, Турска и Азербејџан).