Раздвојили близанце при упису у вртић

– Супруг и ја смо били шокирани када смо сазнали да су наше једногодишње близанце Дрину и Немању распоредили у различите вртиће. Када сам се пожалила, добила сам одговор да бих у септембру могла да пишем захтев за премештај, али да не могу да ми кажу колико ћемо чекати да се реши захтев, можда и до годину дана. Такође су ми рекли да исход не мора бити нужно позитиван, јер нигде у закону не пише да близанци морају заједно у вртић. Тек када сам припретила медијима, неким чудом се све решило, уз објашњење да није нико крив за овај пропуст, већ да је погрешио компјутер.

Трагом ове приче Маше Милунић из Новог Сада, која се јавила у нашу редакцију, распитали смо се каква је иначе праксa када је у питању школовање близанаца.

Марина Аризановић, представница Савеза васпитача Србије у Националном просветном савету, која три деценије ради као васпитач, изричита је да се близанци никада не раздвајају.

– Додуше, то није регулисано ниједним законом, али таква је пракса, чак водимо рачуна да не раздвајамо ни браћу и сестре који нису близанци, јер није логично да брат иде у један вртића, а сестра у други – каже Аризановићева.

Када је реч о конкретном случају, иако се ограђује, јер не зна тачне податке, она ипак каже да се не може све правдати компјутерском грешком, јер је документа морао неко да прими, а онда да у компјутер унесе податке.

„Ту компјутер није могао да погреши, само човек”, каже ова васпитачица.

– Током даљег школовања, препорука је да се прате склоности и интересовања деце, знам много близанаца који иду у различите средње школе, јер имају и различите амбиције – објашњава наша саговорница.

Гордана Јосимов, из Савеза учитеља Србије, каже да је током своје каријере као учитељица у Панчеву имала и једнојајчане и двојајчане близанце у одељењу и да су искуства потпуно различита.

– Једнојајчани близанци су јако везани, у школама су углавном заједно, јер родитељи то захтевају, јер је тако адаптација лакша. Ја сам их стављала да седе одвојено како би стекли пријатеље, делила их у различите групе приликом разних активности, како би се развијали као засебне личности, јер ће их и живот на то натерати – објашњава ова учитељица.

Код двојајчаних близанаца, додаје, ситуација је мало другачија, увек је једно дете динамичније, јако је изражен антагонизам и ривалитет.

– Они су ишли свих осам година у исто одељење и то није било добро ни за једног ни за другог. Показало се као лоша ствар, иако је и мишљење психолога школе и моје било да их је потребно раздвојити. Њих је гушила близина и тек када су кренули у средњу школу, један у гимназију, други на електротехнику, процветали су као личности и однос им никада није био бољи – каже Гордана Јосимов.

Др Снежана Смедеравац са Одсека за психологију, Филозофског факултета у Новом Саду, каже да је претпоставка да у Србији живи између 70.000 и 80.000 парова близанаца. Према подацима лекара, у нашој земљи се сваке године у просеку рађа око 2.000 близанаца.

– Не зна се тачан податак. Развијеније земље имају своје регистре близанаца, који укључују основне податке о свим близанцима који су рођени на тој територији. Научни институти ступају у контакт са њима преко регистара и позивају их на учешће у истраживачким пројектима. Код нас постоји покушај да се такав регистар направи, али је пријављивање близанаца на добровољној основи, без постојања неке систематске евиденције – каже др Снежана Смедеравац.

Колико је њој познато, у нашој земљи близанци обично током похађања основне школе иду у исти разред. Након тога могу, али не морају да упишу исту школу или факултет.

– Аргумената за раздвајање или против раздвајања близанаца има много. То је иста врста аргумената који се користе за питање да ли близанце облачити на исти или различит начин. Све чешће се у развијенијим земљама могу чути аргументи који наглашавају важност раздвајања близанаца током школовања. Неки од њих стављају у први план важност развијања индивидуалности сваког од њих, а други разлог је што се раздвајањем смањује такмичарска атмосфера, посебно ако је њихов школски успех различит – истиче др Смедеревац.

Један од разлога јесте и смањивање зависности која се може јавити између близанаца уколико су научили да се ослањају превише једно на другог. Дакле, сви ови разлози узимају у обзир ментално здравље близанаца, односно стварање оптималних услова за њихов емоционални и лични развој, истиче професорка. То и јесте основни проблем истраживања у оквиру пројекта „Наследни, средински и психолошки чиниоци менталног здравља”, који је први пројекат овог типа у нашој земљи и у оквиру којег је до сада испитано 125 парова близанаца.