Борба против корупције – удар на опозицију

Градоначелник руског града Јарослава Јевгениј Урлашов ухапшен је у среду због сумње да је – примао мито. Реч је о једином градоначелнику у Руској Федерацији који није члан владајуће партије – Јединствене Русије. Лисице на рукама добила су још тројица његових најближих сарадника.

Како су пренеле све агенције, у згради у којој Урлашов станује пронађене су велике суме новца – двадесет милиона рубаља, 500.000 долара, а нешто се нашло и код најближег комшије, па и код градоначелникове портпаролке. Како је пренела интернет агенција „Њуз.ру”, таблоидни сајт „Лајф њуз”, који има везе у руској служби безбедности, објавио је чак и тонски снимак на коме је Урлашов „овековечен” како, наводно, путем телефона тражи мито од једног бизнисмена.

Полиција засад саопштава да је реч само о делу од укупно четрдесет пет милиона рубаља које су Урлашов и његови заменици као мито тражили од локалне компаније „Радострој”, задужене за комуналне послове. Од наведене суме, заменици су се „задовољили” са четрнаест милиона рубаља (око 420.000 долара).

Ова вест можда и не би доспела на насловне стране руске штампе и у ударне термине електронских медија да Урлашов не припада опозиционој Грађанској платформи, чији је лидер милијардер и власник „Њу Џерзи нетса” Михаил Прохоров. Тиме се и цео случај премешта на политичку позорницу.

Русија спада у неславну групу држава у којима је корупција изразито раширена. Тако је било и у совјетско, а пре тога и у царско време. О корупцији су писали: Николај Гогољ, Иљф и Петров, Михаил Зошченко, Андреј Платонов, а снимљен је чак и филм (1976) под називом „Ти мени, ја теби”.

Један од најдрастичнијих савремених примера корупције свакако је био случај Павела Бородина, који је крајем деведесетих година прошлог века, а током реконструкције московског Кремља, за шта је званично био надлежан, у сопствени џеп ставио – двадесет пет милиона долара.

У то време Бородин је био десна рука првог руског председника Бориса Јељцина, то јест шеф његове администрације и секретар Руско-белоруске уније. Нема сумње да је поменута звања схватио као слободан простор за отимање пара. Интересантан је, међутим, податак да сумње да нешто у послу на реконструкцији најпознатијег московског здања није у реду нису стигле од руских власти, него – из Швајцарске. Од стране фирме која је била укључена у специфичан део рестаураторских радова на Кремљу.

Објективно, корупција није руски изум. Раширена је по свим светским меридијанима, свуда тамо где се врте велике паре и где од онога који нуди посао највише зависи на који начин ће „прићи” потенцијалном партнеру. Чак ни земље које се сматрају лидерима демократског света нису успеле у потпуности да се ослободе ове пошасти. У САД, на пример, према „Званичној листи америчких савезних политичара оптужених за криминал”, за корупцију су протеклих година оптужени један члан владе, четворица сенатора, 31 члан представничког дома, двојица савезних тужилаца...

Што се тиче јарослављевског градоначелника, његово хапшење ће без сумње подићи буру протеста од стране опозиције. То ће председнику Владимиру Путину сигурно натоварити нове проблеме: не само стога што ће се његови опоненти трудити да од Урлашова створе нову жртву владајућег система већ и услед чињенице да и међу припадницима Јединствене Русије има подоста оних који су вољни да своју политичку позицију искористе за личну финансијску добит.

Такође, многи ће хапшење у Јарославу протумачити као намеру Путина да у потпуности поткреше крила опозицији и тиме додатно, и на дуже време, учврсти сопствену владавину. Ово неће остати без одјека на Западу, одакле већ дуже време стижу оптужбе на рачун Москве, посебно када је реч о судбини блогера Алексеја Навалног или чланица групе „Пуси рајот”, који и даље чаме иза решетака.

Мада московски листови преносе како је полиција већ „обезбедила сарадњу” са неким од најближих сарадника Урлашова и да се његов досије пуни муњевитом брзином, постоје и сумње да су и у случају поменутих „сведока” паре одиграле своју улогу, само нешто другачију. Тако је један од ухапшених – Андреј Захаров – већ изразио спремност да проговори о још најмање пет „епизода криминалне делатности групе Урлашова”.

Случај Урлашова сјајна је прилика за Јединствену Русију да ухапшеног градоначелника избаци из политичког колосека и себи обезбеди победу на предстојећим изборима за обласни парламент. Али, то ни на који начин неће утицати на смањење склоности руских функционера, а посебно локалних службеника, без обзира на политичку опредељеност, да у сопствене џепове стрпају понешто од државног новца. Битка против таквих манира мора да се води дуго и најтежим оружјима. Наравно, под условом да за то постоји жеља и међу владајућим и међу опозиционим политичарима.