Мања незапосленост – први циљ владе

Владавина права, скраћење бирократских процедура, отварање канцеларије за брзе одговоре, реформа јавног сектора и јавних предузећа, измена Закона о раду и реформа пензионог система, задаци су ове владе у наредних шест месеци, изјавио је први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, на јучерашњој конференцији „Србија се окреће економији – одговорно заједно до изласка из кризе” у београдском хотелу Хајат.

Главни циљ владе је да смањи незапосленост и да за годину до две стопа незапослености падне испод 20 одсто, истакао је Вучић.

– Наше је да побољшамо привредни амбијент, да се боримо за сваког инвеститора. Спремни смо да сносимо ризик спровођења тешких реформи, јер је то услов нашег опстанка – рекао је Вучић.

Он је казао да су реформу јавног сектора обећавали сви политичари, али су сви лагали када су говорили да неће бити партијског утицаја на јавна предузећа. Промене јавног сектора и јавних предузећа почеће конкурсом за избор њихових директора.

– Јавна предузећа не смеју да буду краве музаре и да служе за социјално напајање, као што је било до сада, онаморајудасе понашају тржишно – рекао је први потпредседник владе Вучић додавши да је Међународни монетарни фонд потребан Србији, али да би он волео да је Фонд био за нијансу мање строг. Не зато што Влада Србије није спремна на тешке потезе и тешке ствари, него зато што је „одједном дошло све на наплату, од Косова и корупције до јавног дуга који више не може да се одржава”. – Све нам је из претходних 25 година дошло на наплату и, на жалост, неко мора да се суочи са тим – казао је Вучић и додао да он и министар финансија и привреде Млађан Динкић имају исте политичке циљеве и да ће у оквиру разговара о реконструкцији владе видети шта може да се уради, а шта не.

Динкић је рекао да није реално да Србија сада склопи аранжман с ММФ-ом, јер влада не може да прихвати захтев за смањење пензија и плата у јавном сектору. Јер, за додатно смањење буџетског дефицита требало би за 10 одсто смањити „државне плате” изнад 40.000 динара и пензија изнад 25.000 динара, а то би смањило домаћу тражњу и успорило привредни раст. Зато се настоји да се направи аранжман са Светском банком која би подржала спровођење структурних реформи и завршетак реструктурирања предузећа.

– Гарантујем да ће реструктурирање 179 предузећа бити завршено до 30. јуна 2014. године – рекао је Динкић и саопштио да је закон о накнадама за коришћење јавних добара завршен и да ће бити донет до краја године.

Обављене су припреме и за увођење информационог система у Пореску управу, од чега резултате очекује у наредних годину и по. Тако ће бити елиминисана скупа „папирологија”. Од 1. јануара 2014. сви порези и доприноси уплаћиваће се само на један рачун, а од 30. јуна 2014. потпуно се прелази на електронско пријављивање пореза.

Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер рекао је да је одлука ЕУ да отвори преговоре о пријему Србије резултат њеног изузетног напретка у привреди и институцијама.

Србија би могла да буде богата као Швајцарска, уколико би искористила своје потенцијале у пољопривреди и рудном богатству, рекао је председник Српског пословног клуба „Привредник” Миодраг Костић.

– Наша земља би у релативно кратком временском року, могла да наводњава 500.000, уместо садашњих 50.000 хектара. Србија сада користи 0,07 потенцијала Дунава, а степен искоришћења те реке могао би бити 0,72 одсто. Имамо 4,5 милиона хектара обрадивог земљишта и уколико би наводњавала 450.000 хектара, то би значило додатни годишњи приход од 1,2 милијарде долара. Имамо доказаних резерви руда од 266 милијарди долара, а користи се свега 3,7 милијарди долара – рекао је Костић.

Костић је исказао спремност да преузме нека од предузећа која су тренутно непрофитабилна, да их доведе до профитабилности, истакавши да не мисли на приватизацију, него на управљање њима.

 Председник Америчке привредне коморе Милош Ђурковић сматра да је важно да се до краја године донесе нови закон о раду који би требало да смањи административне трошкове и процедуре и омогући флексибилније запошљавање.

Ђурковић је указао да није тачно да ће нови закон омогућити лакше отпуштање радника, већ флексибилније запошљавање. – Желимо нови, модеран закон о раду, који би омогућио и да се заштитимо од нелојалне конкуренције рада на црно – објаснио је Ђурковић.

Конференција „Србија се окреће економији – одговорно заједно до изласка из кризе” одржана је у организацији делегације Европске уније у Србији, Српског пословног клуба „Привредник”, Савета страних инвеститора (ФИЦ) и Америчке привредне коморе у Србији.

А. Микавица

----------------------------------------------

Србија поузданија од ЕУ

Потпредседник владе Александар Вучић истакао је да је Србија поносна на чињеницу што нико не може да каже да није поуздан партнер и да није радила оно што је договорено.

– У преговорима о чланству у Европску унију били смо поузданији од ЕУ – рекао је Александар Вучић. – Оно што смо рекли, учинили смо. Европска унија није учинила баш све што је обећала. Они су испунили 90, а ми 100 одсто. 

----------------------------------------------

Динкић и Лисоволик о смањењу плата и пензија

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је јуче да није реално да Србија у овом тренутку направи нови аранжман са Међународним монетарним фондом, јер та институција има престроге услове и тражи смањење натпросечних плата у јавном сектору и пензија, док је шеф делегације ММФ у Србији Богдан Лисоволик рекао да то није неопходан предуслов.

Динкић је, на конференцији „Србија се окреће економији –одговорно заједно до изласка из кризе” у београдском хотелу Хајат, истакао да ММФ сматра да би за додатно смањење буџетског дефицита у Србији, код плата изнад 40.000 динара и пензије изнад 25.000, разлику изнад тог износа требало смањити за 10 одсто.

Он је нагласио да влада није спремна да то прихвати и да је убеђен да то не би дало одговарајући ефекат на снижавање буџетског дефицита, а смањило би домаћу тражњу и укочило привредни опоравак.

Министар је рекао да разуме што је ММФ скептичан према Србији, јер је претходна влада направила аранжман који никада није заживео.

Лисоволик је рекао да смањење плата и пензија није неопходан предуслов и да је алтернатива да се рационализују или смање субвенције и остваре уштеде на другој страни.

Уколико се те мере не буду примењивале, треба да се разматра смањење плата и пензија, навео је он.

Танјуг