Историјски повратак на југ

Данас се затварају корице једне од Партизанових неуспешних сезона, али се у истом тренутку отвара нова књига клупске историје. У ствари, можда тај лист који ће бити исписан на утакмици "црно-белих" с апатинском Младошћу буде увод у нешто ново у нашем фудбалу. После готово две године југ на Партизановом стадиону неће бити празан. Симбол навијачке верности "црно-белима" претворио се у своју супротност, па данашњи прекид бојкота, макар "до даљег", представља важан догађај.

– Сматрам да је овај тренутак од историјске важности за клуб, али и да је процес враћања навијача на јужну трибину тек почео. Надам се да ћемо сви извући поуке и неповерење, створено у овом дугогодишњем сукобу, претворити у здрав, конструктиван однос између клуба и навијача. Биће потребно време да се понор попуни, али кренули смо ка томе да свако на свом нивоу да подршку онима због којих смо ту – фудбалерима, – каже Игор Милановић, члан Управног одбора Фудбалског клуба Партизан, задужен за горуће питање – навијаче.

Навијачи би требало да помажу свом клубу: бодрењем, куповином улазница и клупских обележја, прилозима, пропагандом, итд.

Код нас су, међутим, такозвани организовани навијачи ставка у клупским издацима, што за навијачке реквизите, што за надокнаду штете, итд.

– Знам да је било неких договора раније, али сада неку помоћ на релацији клуб – навијачи нисам приметио. Док траје бојкот није било разлога за такве односе, а за ових неколико месеци колико сам у Управном одбору није било никакве везе с нечим што је материјално и опипљиво, – истиче Милановић. – Тај покрет, та идеја, толико су јаки да ће бити потребно време да се претворе у енергију која помаже бољем шутирању лопте. Тек онда ћемо доћи у ситуацију да говоримо о сарадњи клуба и навијача.

Партизан је имао и има навијаче не само у Србији и некадашњој Југославији, него и у иностранству.

С претходним клупским руководством су заратили навијачи из Београда, који су долазили на јужну трибину и имали контакте с клубом.

Обични "партизановци", нарочито они који нису из Београда, као да су по страни.

– Кроз ватерполо, а и за ових пет месеци колико сам у фудбалу, видео сам да је, без највернијег југа и навијача који навијају и кад се губи, немогуће да се живи, да се опстане. Сви се ми претворимо у југ када је величанствена атмосфера, када је добар резултат, – објашњава Милановић. – Међутим, тврдим у име клуба да су нам сви навијачи Партизана подједнако блиски. Мој следећи корак је успостављање активнијих веза с навијачима широм Србије и ван ње. Настојаћу да у најскорије време посетим све клубове пријатеља и навијача Партизана.

На нашим стадионима је све мање публике. Не рачунајући утакмицу Војводина – Партизан у прошлом колу је, према новинским извештајима, на пет утакмица било укупно само хиљаду и по гледалаца.

– Људи долазе да виде квалитет. Уз оволике врхунске утакмице, које гледамо на телевизији сваки трећи дан, тешко је да се неко мотивише и дође на наше стадионе. Фудбалска струка у Србији би требало да ухвати корак с временом, – препоручује Милановић.

Експерименти са системом такмичења и разни други покушаји нису помогли нашем фудбалу.

Проблем је и што на трибинама одавно није безбедно.

– Ако ме питате за агресивност на стадионима последњих година се догодило више убистава у школским двориштима, видео сам агресију у парламенту, обдаништима и медијима, заступљена је и у цртаним филмовима, па како да стадиони буду изузети од агресије присутне у свим порама друштва? Док се промовишу истетовирани квадрати на бицепсима и трицепсима и силиконске облине верујте да ми је много теже да навијаче упутим да своје незадовољство изразе без агресије, – упозорава Милановић. – Међутим, навијачи, такође, морају да имају и осећају одговорност. Предвиђена су за њих, како за оне с југа, тако и за остале, и места у клупској Скупштини.

Код нас царује непријатељство међу навијачима различитих клубова. У

очи  "вечитих дербија", на пример, на прилазима стадионима Црвене звезде и Партизана на снази је својеврсно ванредно стање.

Спортски дух као да је нестао.

– Осећам да ћу кроз неколико година и код нас да видим кадрове као са финала Лиге шампиона у Атини када су Ливерпулови навијачи певали своје познате песме, иако је њихов тим изгубио, – оптимиста је Милановић. – Али, они су гледали како њихови играчи на терену дају све од себе, па и више од тога и зато су их бодрили и по завршетку утакмице.

Игор Милановић однедавно, пошто је добио и другу кћерку, живи, како каже, са три лепотице.

С поносом истиче да је невероватно колико му пријају породични мир и стална тежња ка образовању.

Прижељкује да се представи с гитаром у рукама између бубњара и басисте.

Шта је онда чувеног ватерполисту натерало да узме врућ фудбалски кромпир?

– Фудбалски клуб је представљао за мене велики изазов. Један од најсрећнијих дана ми је да видим да се наши "гробари" врате на југ, да се створи поверење између клуба и навијача. Пријатељи су ме саветовали да се не прихватим тога, јер је то немогућа мисија. Нисам хтео да поверујем да Партизану не може да се помогне ако му сви, и клуб, и навијачи, а у себе нисам сумњао, желе најбоље.

Први корак је начињен. Ваљда неће бити ходања уназад, јер је Партизан толико битан за нас да од његовог посртања српски фудбал може да оћопави.

--------------------------------------------------------------------------

Подвиг ватерполиста, а не успех

Игор Милановић је четири године био председник Управног одбора Ватерполо клуба Партизан, а сада је председник његове Скупштине.

Ових дана су "видре с Бањице", како је ватерполисте "црно-белих" назвао један његов пријатељ "звездаш", постигле велики успех – пробиле се у полуфинале Евролиге.

– То није успех већ – подвиг. Честитам свим играчима, тренеру и стручном штабу, свима који раде у Ватерполо клубу Партизан Рајфајзен и Спортском центру Бањица, пријатељима, а посебно хвала навијачима, који су створили величанствену атмосферу. Напори уложени у претходних шест година нису били узалудни. То је доказ да су селекција и односи у клубу постављени на најбољи могући начин, – прокоментарисао је Милановић повратак Партизана у европски врх.

--------------------------------------------------------------------------

Основано Сверуско удружење навијача

У Москви је јуче основано Сверуско удружење навијача (ВОБ). Главни задаци су му "организовање и савремена подршка руским репрезентацијама, свестрано учешће у спровођењу масовних спортских догађаја и заштита интереса навијача нарочито у односу на органе реда".

Оснивачки скуп је одржан у Олимпијском комитету Русије. Председник Руског фудбалског савеза Виталиј Мутко, за кога се сматра да је покренуо оснивање ВОБ-а, очекује следеће:

– Удружење би требало да буде подједнако удаљено од свих клубова и да се заједно боримо против лажирања утакмица и притисака на судије. Један од његових основних задатака је и безбедност, јер је већ превазиђено да је одржавају органи реда.