Шпијунирање пријатељског Бразила

Бразил, растућа регионална економска сила са све већим политичким утицајем у међународним односима, за Вашингтон  је  интересантан као Кина, Русија, Иран или Пакистан. Занимање САД за латиноамеричког гиганта, у коме је на власти левичарска влада демократске оријентације, потврђено је ових дана заједничким открићем два велика дневна листа „О глоба” (Рио де Жанеиро) и „Гардијана” (Лондон) о огромним размерама прислушкиваних и шпијунираних комуникација у Бразилу од стране америчке Националне агенције за безбедност (НСА). Милиони грађана, стотине институција, хиљаде невладиних организација, малих и већих предузећа су, како се открива у афери Сноуден, годинама изложени оку и уху америчких обавештајних служби.

Истовремено, америчка влада на највишем званичном нивоу одржава блиске пријатељске односе са Бразилом упућујућипредседници Дилми Русеф и њеном кабинету комплименте какве Вашингтон одавно није изражавао према било којој латиноамеричкој земљи.

Дневник „О глобо” открива да „Бразил само мало заостаје за бројем од 2,3 милијарде пресретнутих телефонских разговора и ес-ем-есова у САД”, што показује да је доминантна теза како је Вашингтон запоставио своје задње двориште (Латинску Америку) да би се окренуо Азији – погрешна. Нема још података о томе колико су шпијунирани грађани других земаља Латинске Америке, али сигурно је да Вашингтону нису могле да промакну све чешћа стратешка партнерства између Венецуеле, Аргентине, Никарагве или Боливије са Русијом или Кином, па чак и са Ираном.

Посебно је занимљиво да су новинари „О глоба” Роберто Каз и Жозе Касадо објавили чланак под насловом „САД шпијунирале  милионе имејлова и разговора Бразилаца” (насловна страна  недељног издања „О глоба”) заједно сановинаром „Гардијана” Гленом Гринволдом, првим који је од бившег службеника НСА Едуарда Сноудена добио информације у Хонгконгу, чиме је афера почела тек да се захуктава  У тексту се открива да НСА има „стратешке уговоре” са више од 80 „главних глобалних корпорација” из сектора телекомуникација, или интернет провајдера, које америчкој обавештајној служби помажу да стигне до свог циља.

Ипак ова алијанса (НСА и телекомуникационе корпорације) не гарантује надзор над баш сваким рачунаром или телефоном на планети. Због тога је створен програм НСА са ироничним именом „Фервју” (Поштени поглед), којим се уз помоћ једне велике америчке фирме за телефонију, чије име још није идентификовано, могу уловити подаци са свих мрежа на свету. Уз помоћ оваквог система, НСА је преузела надзор над свим комуникационим системима ван граница САД. Међу њима, како произлази, Бразил је у центру пажње Вашингтона.

Власти у Бразилији са посебном забринутошћу гледају на најновија открића, нарочито у тренутку када се Бразил припрема да буде домаћин врхунских светских догађаја, као што су међународни политички и економски самити, Светско првенство у фудбалу 2014. и прве олимпијске игре на јужноамеричком континенту 2016.

Портпарол министарства спољних послова рекао је „О глобу” даће, „докаже ли се да је све ово тако како је изложено”, Бразил покренути иницијативу у седишту УН, у Њујорку, да се „забране злоупотребе и спречи инвазија на приватност”. Бразилија ће у име корисника интернета тражити да се у УН „успоставе јасне норме и дефинише делање држава у сектору телекомуникација”.

Иначе, Бразил је, како наглашава „О глобо”, једна од 21 државе која је одбила да одобри Сноудену азил како би га заштитила од налога за екстрадицију у САД.

Уз објашњење за своје гостовање у „О глобу” Гринволд указује на далекосежне последице овог Сноуденовог открића, из ког се види да „америчка влада у потпуној тајности ствара свеприсутни шпијунски апарат, уперен не само ка сопственим грађанима већ и ка свим грађанима на свету”.

„Америчкој влади то даје безграничну моћ над онима над којима она нема никакву одговорност“, пише Гринволд, који констатује да оваква свеприсутна глобална шпијунажа грађана од стране друге државе, „радикално мења однос снага између Америке и обичних грађана света”.

Слично као и приликом избијања афере са Викиликсом, и овога пута новинарство има прилику да ојача своју позицију и значај. Гринволд у том смислу хвали независну позицију листа „Гардијан”, који за сада без икаквог ометања објављује детаље проистекле из Сноуденовог открића. Из њих произлази да је угрожена приватност сваког грађанина на планети, али ће ова афера уз подстицај медија вероватно допринети почетку међународне дебате о заштити личности и приватних комуникација. Једини нобеловац за књижевност на португалском језику Жозе Сарамаго је, уосталом, констатовао одавно да на свету постоје само две суперсиле: САД и грађанин. Управо против ове друге суперсиле усмерене су стрелице од стране прве. То се не сме дозволити.