Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одбранити целовитост Србије

Одбранити целовитост Србије
Митрополит Амфилохије и епископ Иринеј (Фото М. Вујичић)

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве упутио је јуче апел УН и свим утицајним државама у свету да помогну у проналажењу правичног и прихватљивог решења за Косово и Метохију које ће задовољити и легитимне интересе  Србије, али и албанске етничке заједнице.

У поруци са завршеног сабора, коју је јуче у Патријаршији прочитао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Црква је позвала и највише државне институције – Народну скупштину, председника и владу – да са још већом истрајношћу бране и одбране целовитост Србије.

"Бранећи Србију, они бране, право, правду, морал и међународни поредак. Србија ништа не отима ни од кога, али ни она не може пристати да јој силом буде одузето петнаест одсто њене територије. За нас, све хришћане, и за све људе добре воље важи правило: нико ником не може одузети душу, њу само човек појединац може сам продати или изгубити."

Нови члан Светог синода СПЦ митрополит Амфилохије подсетио је да су СПЦ и српски народ сачували Косово и Метохију у најтежим периодима историје. "Косово и Метохија, то је у духовном и моралном смислу срце Србије и душа српског народа. Отуда се СПЦ и српски народ никада не могу одрећи свог права на опстанак и слободан живот на најдрагоценијем делу територије државе Србије. За Цркву је посебно важно очување многобројних православних хришћанских светиња на Косову и Метохији, као и повратак свих прогнаних. Све то је могуће уколико се Косово и Метохија очува као саставни део Србије са суштинском аутономијом, а није могуће, нажалост, уколико би оно било силом отргнуто од Србије", каже се у поруци са сабора СПЦ.

Свети архијерејски сабор СПЦ упозорава да би евентуално давање државне самосталности Косову и Метохији "означавало гажење Божје и људске правде, отимање вековних, међународно признатих и потврђених права једном европском народу и стварање преседана са несагледивим последицама не само за Балкан и Европу него и за свет".

Косово и Метохија је током дугог низа векова настањено Србима, а до великих и насилних сеоба српског народа на север, у 17. и 18. веку, Срби су били већинско становништво Косова и Метохије, наглашава "највише црквено тело".  СПЦ подсећа да је Космет  средиште националне, хришћанске сакралне и профане културе српског народа и да се у Пећкој патријаршији од 13. века до данас налази седиште српских архиепископа и и патријараха. По свим важећим међународним уговорима, као и по резолуцијама Савета безбедности УН, Париском споразуму из 1995. године и по читавом низу правних аката ЕУ и многих држава, Косово и Метохија је неотуђиви део територије Србије.

"Наравно, не заборављамо данашњи вишенационални састав Косова и Метохије. Такође, прихватамо, као и увек до сада, у складу са нашом хришћанском савешћу, сва права и све слободе наших суграђана албанске националности и осталих етничких заједница на Косову и Метохији. зато се молимо Богу да свим народима и заједницама на Косову и Метохији дарује историјско помирење, мирну будућност, живот достојан човека и сваки благослов", каже се у поруци са сабора СПЦ.

Владика Амфилохије је, одговарајући на питање, истакао да је "Црква дубоко уверена да ће се изнаћи пут разумевања и правде и да ће коначно питање Косова и Метохије бити решено како одговара и Балкану и Европи и целом свету. "За СПЦ не постоји питање другачијег решења статуса Косова и Метохије сем тог, које је једино праведно и достојно и међународне заједнице и адекватно свима онима који живе на Косову и Метохији", рекао је митрополит црногорско-приморски.

Епископ бачки Иринеј нагласио је да је СПЦ учинила све што је било у њеној моћи да "адекватно и истинољубиво" са проблемом Косова упозна све православне цркве у свету, Римокатоличку цркву и њеног поглавара папу Бенедикта XVI, јавност хришћанских цркава, али и Светски савет цркава и остале екуменске организације.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.