Жртва владике Горазда

Специјално за "Политику" 
Праг, маја – У историји Другог светског рата остаће заувек записан 27. мај 1942. – дан када су тројица чехословачких командоса падобранаца, послатих из В. Британије, извршили атентат и смртно ранили гаулајтера Чешке и Моравске, Хитлеровог миљеника и некрунисаног наследника, човека број три у нацистичкој хијерархији, Рајнхарда Хајдриха. Догађај, чија се 65-годишњица управо обележава, имао је огроман одјек у земљи и свету. Показало се да се ни традиционално "мирни" и нератоборни Чеси, који су у име самоодржања  "прогутали" минхенски диктат и комадање земље, а потом и немачки окупациони протекторат, не мире се с нацизмом као судбином. По атентату уследило је увођење преких судова, талас репресије, масовни злочин над житељима Лидица...

Атентатори, Јозеф Габчик, Јан Кубиш и Јозеф Валчик, заједно с четворицом помагача, сакрили су се у православном храму Ћирила и Методија у Ресловој улици у Прагу. Уточиште им је пружио владика чешки и моравско-шлески Горазд, поглавар цркве чије је званично име гласило "Чешка православна заједница српске и цариградске јурисдикције у Протекторату Чешке и Моравске".

Горазд  се свесно жртвовао и с атентаторима ушао у легенду, чији се одјек може поредити само са оним који је више од четврт века касније имало самоспаљивање Јана Палаха. Због тога се с посебним пијететом у оквиру обележавања ових догађаја и тзв. хајдрихијаде, како Чеси зову атентат и све што је с њим повезано, говори и пише о улози чешког православног поглавара у овим догађајима који су овековечени у неколиком филмских верзија.

Служење свом народу Горазд је у време када је била земља раскомадана и окупирана изједначавао је са служењем Богу. Мало је познато да је у храму Ћирила и Методија скривао низ познатих политичара – противника окупације. Године 1940. он је писао Светом синоду СПЦ у Београду да је "коначно, заједно са свим Чесима чврсто уверен да окупација чешких територија не може трајати дуго".

Последњи бој седморице падобранаца с Гестапоом почео је 18. јуна пошто су Немци претходно похапсили свештенике из храма Ћирила и Методија. Дан касније, ради заштите похапшених, Горазд преузима сву одговорност на себе и пише писмо Уреду Протектората и председнику владе: ..."стављам на располагање надлежним органима себе и спреман сам на сваку казну, укључујући и смртну".

Убрзо по завршетку борби у храму, пошто су двојица последњих командоса, која су се скрила у крипти, извршили самоубиство, Горазд је ухапшен, уз асистенцију доушника. Упркос томе што су атентатори већ били мртви и што се радило о духовнику највишег ранга, владику је Гестапо сурово мучио, тукао, чупао му косу и браду...

Суђење је одржано 3. септембра 1942. и трајало само један дан. Пресуда се знала унапред. Шеф Хајнрих Химлер писао је правосудним органима да је "фирер прихватио да се одржи процес владици Горазду и осталим окривљеним свештеницима. Очекујемо да буде изречена смртна казна". Егзекуција је извршена већ сутрадан. Тела погубљених су стављена у дрвене сандуке и спаљена у страшничком крематоријуму.

Значај жртве владике Горазда премашује оквире чешког православља. Горазд је доста писао и за собом оставио записе о животној трезвености, моралу, зближавању разних конфесија... који антиципирају касније тезе о екуменизму.

Није случајно што су атентатори уточиште у Прагу, у коме је живело свега неколико хиљада православаца и где постоји само један већи православни храм, потражили и нашли управо у том храму, код владике Горазда.

--------------------------------------------------------------------------

Веза између српског и чешког православља

Горазд као личност представља једну од најснажнијих спона између Чеха и Срба. Грађанско име му је било Матеј Павлик, био је најпре римокатолички свештеник, али је напустио ту цркву разочаран њеним односом према свом народу у Првом светском рату и постао оснивач Чешке православне цркве. Рукоположен је 1921. за владику у Београду у Српској православној цркви која је била нека врста цркве мајке новоснованој православној цркви. Занимљиво да су две цркве биле у канонском јединству све до 1946. када је патронат над чешким и словачким православцима преузела Руска православна црква, али је од пре петнаест година чехословачка православна црква аутокефална. Од 1987. има и свог свеца – владику св. Горазда Другог  (први свети Горазд је био један од ученика Ћирила и Методија, по коме је Павлик узео епископско име ). У СПЦ Горазд је слављен као мученик и светац и пре тога.