Здања као предања

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, маја – Кад посетиоци у средишту вашингтонске незваничне живости допру до зграде зване "Каиро" помисле да је она ипак у некој вези са америчком кошмарном политиком – на Блиском истоку. Али – нема те везе.

Никла је крајем 19. века као израз интересовања стваралаца Запада за стил Истока. Ових дана је прича о "Каиру" оживела кроз историју друге врсте, чије се правне последице протежу до данашњих дана, спутавајући америчку престоницу да се вине у висине других метропола.

То здање је, наиме, било повод да власти САД забране – "превисоке зграде" у Вашингтону. Са својих 50 метара "Каиро" је "заштрчао", толико да су законодавци, пре готово 100 година, донели пропис, по коме ниједан грађевински објект – који не манифестује узвишеност система (као што су зграда парламента и обелиск) не може бити виши од неких 40 метара (130 фита).

Сада се поједини предузимачи залажу да се свима дозволи градња до висине ближе оној коју је својевремено достигао "Каиро". Тврде да би са додатних девет метара град могао да заради додатних 10 милијарди пореских долара у наредних 20 година.

Америчке врховне власти одбацују, међутим, такве рачунице. Сматрају да Вашингтон треба да задржи свој низак стас, баш као и велику моћ. Да остане "реплика" – Наполеона и многих других војсковођа којима се физички изглед драстично разликовао од високо, па и превисоко, постављених циљева.

"Бели слон"

И у нека друга здања "уграђена" су стратешка предања. Просто се намећу као речити симболи вашингтонске локалне па и глобалне политике, њеног присуства у свету и света овде.

Пажњу јавности управо је привукло привођење крају радова на "највећој и најскупљој амбасади на свету" – САД у Багдаду. Простире се на 42 хектара, предрачун трошкова градње је 592 милиона долара, стамбено ће опскрбити 615 службеника, док ће у унутар њених зидова "отпорних на експлозије" радити око 1.000 људи. Све то показује, констатује АП, како много Америка инвестира у Ирак али и како се мења природа њеног тамошњег ангажмана.

Блок са 21 зградом, на обалама Тигра, пре три године је био замишљен као "штаб" за ширење демократије по Блиском истоку, али је ситуација таква да ће дипломатама бити проблем и да промоле нос изван тог утврђења јер се пуца "на све стране". Велика инвестиција би могла да се испостави као "бели слон", промашени подухват, који доноси више невоља него вајде. "То је још један пример лошег и скупог планирања у америчкој стратегији у Ираку" – пребацују демократе, опозиционе републиканској Белој кући.

Истовремено, шеф државе Џорџ Буш брине о својој политичкој заоставштини, коју би похранио специјалном здању званом – председничка библиотека. Већ је "безецовао", јавља се, плац у предграђу тексаског Даласа, у близини Универзитета јужних методиста, на коме је дипломирала његова супруга Лора, по занимању библиотекар.

Лидерови следбеници се труде да скупе чак 500 милиона долара, који би били уложени у градњу Бушове задужбине, тако да надмаши све које су подигнуте у знак сећања на његове претходнике – известио је "Њујорк дејли њуз". Ови мобилизатори сматрају, додаје лист, и да би било добро да се поменути универзитет укључи у обележавање председниковог лика и дела, па да оснује "Бушов институт" где би предавачи били десничарски експерти.

С тим се нису сложили ни професори ни студенти. Успротивили су се, како бележи хроничар Дејвид Гринберг, из разних разлога па и због околности да је "Бушова администрација одбацивала стандарде у готово свим областима знања, од права и економије, до биологије и медицине". Непартијске стручњаке замењивала је партијским кадровима, политизовала науку…

Кад траже где да се настане, овдашњи грађани помно проуче околину, а нарочито – да ли ће моћи добро да се слажу са суседима. У случају будуће библиотеке, међутим, пре постављања темељца – у комшилуку су "ископане ратне секире".

Мрежа конзулата

На тлу тексаског североисточног суседа, Арканзаса, у Литлу Року, недавно је пак свечано отворен – још један конзулат Америци суседног Мексика. "Њујорк тајмс" је том догађају дао неуобичајено велики публицитет.

Повод за опширни приказ нађен је у чињеници да је то већ 47. конзулат Мексика на територији САД. Од укупно 539 таквих страних представништава овде, јужни сусед их, додаје се, има убедљиво највише, а следе га Канада са 19, Јапан са 17 и Британија са 12.

Ширење своје мреже, Мексико објашњава податком да се око 11 милиона његових емиграната налази широм САД. Многи су овде – илегално.

Конзулати им, по потреби, издају и неку врсту потврде која невољницима служи као идентификациони документ. Поједине организације протестују да се тако покушава "легализација илегалаца", док Конгрес припрема нове параграфе који, уз остало, треба да регулишу положај 12 милиона "незваних гостију", међу којима је највише Мексиканаца.

Већина их је дошла трбухом за крухом. Зарађују махом физичким радом, којих се домаћини клоне због ниских надница.