Никада нисам видео преданост послу коју има Мадона

Сви су насмејани, пријатељски настројени и спремни да се добро забаве! – био је први утисак Најла Роџерса, јуче по доласку у Нови Сад. Славни амерички композитор, продуцент, музичар и диско звезда, синоћ је са својим бендом „Шик” свирао на отварању „Егзита”, а на Петроварадинску тврђаву дошао је после одлично прихваћених наступа по Европи, нарочито на „Гластонберију”.

Њујорчанин, који стоји иза највећих успеха музичких звезда какве су Мадона или Дејвид Боуви, и чији су синглови продати у милионима примерака широм света, „кривац” је за највећи хит овога лета – песму „Get Lucky”, француског дуа „Дафт панк”. Роџерс, који као коаутор овог хита, потписује још две песме на албуму електродвојца „Random Access Memories”, и за „Политику” са поносом прича да је сарадња са „Дафт панком” једна од најплодоноснијих у његовој каријери:

– Упознао сам се са њима пре 17 година у Њујорку и тада су ми причали колико воле „Шик”. Музика на њиховом новом албуму је некако природна, забавна, заразна. Не смем да заборавим ни Фарела Вилијамса, који је оплеменио две песме на плочи. Замислите, и он је инспирацију за један од највећих хитова Џастина Тимберлејка нашао баш у музици „Шика”...

А вас су родитељи заразили музиком...

У нашој кући стално је одзвањао џез. Водили су ме на концерте, на Бродвеј, и музика је постала незаобилазни део мог живота. Али, имао сам потребу да, као и свако дете, изигравам бунтовника. Пошто су ми родитељи били битници, решио сам да постанем хипик. Спавао сам у њујоршкој подземној железници, свирао на улицама, како бих скупио новац да платим професора класичне музике. Али, колико год да сам био сиромашан, био сам срећан.

Дуго сте радили као студијски музичар, а шта вас је понукало да оснујете „Шик” и одважите се да станете на бину?

Добро сам зарађивао као студијски музичар, али желео сам да напредујем. Био сам у Енглеској и украден ми је пасош, па пошто сам био принуђен да останем на Острву, отишао сам на концерт састава „Рокси мјузик”. Толико сам био под утиском, да сам решио да направим црну верзију „Рокси мјузика”.

На врхунцу популарности диско музике „канцеларија” вам је била у женском тоалету чувеног „Студија 54”...

Јесте, али није баш био адекватан радни простор (смех)... Нисам баш био посвећен раду, више сам се забављао. Волео сам тамо да проводим ноћи, да пијем, једем. Знам да звучи сулудо, али фантастично сам се забављао. Дамама нисам сметао, напротив!

Мадона, Дејвид Боуви, „Дјуран дјуран”, Дајана Рос, Мик Џегер, само су неке од звезда са којима сте радили током импресивне каријере. Кога издвајате?

Сви уметници које сте поменули, а и многи други са којима сам такође радио, променили су мој живот. Али, вероватно је најснажнији утисак на мене оставио Дејвид Боуви. Јер, био је храбар и указао ми је прилику после чак шест промашаја, заредом, који су ми се десили са песмама за друге извођаче. А када ме је Мадона ангажовала, она је била „нико”, за разлику од мене који сам већ имао много хитова иза себе. Баш у то време „Дјуран дјуран” су били број један. Али, испоставило се да је Мадонин албум „Like a Virgin” плоча мог живота, са тиражом од 21 милион примерака! Такву одлучност и преданост послу, фантастичан дух, који одликују Мадону, никада нисам видео. Обожавам је!

Иако сте један од највећих хитмејкера у историји музике, не сматрате себе познатим. Превише сте скромни?

Нисам, па не знају баш сви ко је Најл Роџерс. Мада, занимљива ствар ми се десила када сам долазио у Србију. У авиону су ме „спопали” силни људи који су желели да се сликају са мном, и са узбуђењем су ми причали како долазе у Нови Сад како би ме видели уживо. Био сам шокиран!

Пре неколико година објавили сте на свом веб-сајту да болујете од рака, и покренули блог на коме сте редовно писали о томе кроз шта пролазите. Колико вам је то помогло да пребродите тешке тренутке?

Било је кључно, јер дало ми је снагу и наду. Многи моји пријатељи и колеге такође су патили од те болести (канцер простате) и сви су ме звали да ми кажу како их је охрабрило то што ја тако отворено причам о свему. Људе је срамота да причају како имају рак простате или тестиса, као да је болест испод струка стигма. Али, сада је све како треба, и као да ми се све после тога отворило. Дошли су „Дафт панк”...

Чини се да сте вратили плесну музику у орбиту...

За мене је она увек била ту, јер плесна музика спаја све генерације. И клинац, али и маторац зна сваку реч песме „We Are Family”. Мада, толико сад радим да не знам где ми је глава од посла, али не жалим се, напротив!

Америка је расно подељена

Најл Роџерс са тугом прича како је његова домовина, упркос томе што је већ годинама на челу САД председник афричкоамеричког порекла, и даље расно подељена:

– Не можете да замислите колико се све погоршало. Никад нисам видео толико непоштовања према неком председнику, као што је то случај са Бараком Обамом. За својих 60 година живота имао сам много председника. Али, и када се нисам слагао са њиховом идеологијом и био против лоших ствари које су радили, опет сам их поштовао. Чак и Ричарда Никсона. Главни проблем у Америци није политичка, већ расна подељеност. Уместо да поштујемо једни друге, ми се делимо.