Посвета животу и љубави

Од нашег специјалног извештача
Кан, 26. маја – Током ране, прве канске пројекције Кустуричиног "Завета", осмеси на лицима, гласни кикоти и аплаузи, а током конференције за новинаре изрази дивљења, великог поштовања и потврде да филмови нашег редитеља своје обожаваоце имају у Америци, Бразилу, Француској, Либану, Шведској...

Добро расположени Емир Кустурица коначно је стигао у Кан, на светску премијеру "Завета", деветог филма у бурној и наградама овенчаној каријери. Уз њега је и глумачка екипа у саставу: Мики Манојловић, Александар Берчек, Љиљана Благојeвић (инострани новинари знају добро ова лица), натуршчици Марија Петронијевић и Урош Миловановић, део ауторског тима и супруга Маја, захваљујући чијој је штедљивости и чврстој руци, како каже редитељ, "овај филм снимљен уз мало средстава и у задатом року".

У најкраћем, јер о филму ће још бити много речи. "Завет" је велика посвета животу и љубави, комедија која доноси усхићење и буди оптимизам, детаљима подсећа гледаоце на неке од најлепших тренутака из Кустуричиних претходних филмова, али и из дела великих мајстора светске режије којима је наш редитељ увек спреман да ода почаст.

У тесном распореду дневних обавеза и у дану у којем га чека и официјелна пројекција филма у театру "Лимијер" и пролазак оним чувеним црвеним тепихом, по којем је већ толико пута корачао награђен овацијама, Емир Кустурица је радо пронашао слободан тренутак да за "Политику" да специјални интервју...

Је ли ово јапанска бајка или српска турбонародна песма?

– Када кажете турбо, а при томе се шалите, могло би бити! Није типично за мене али, ова прича личи на оне једноставне јапанске бајке типа "иди у град, уради то и то, и врати се". Било ми је занимљиво да видим какав заплет ту може да се деси, и кроз шта јунак може да прође. "Завет" је у структури мојих раних филмова, али је енергије оних каснијих, и може се рећи да је то нека врста фузије. Судећи по реакцијама новинара који су филм гледали рано јутрос, чини се да је све то постало и заштитни знак ових простора. Захваљују људи што смо их пробудили, јер су углавном свих ових дана преспављивали јутарње филмове. Зато сам им обећао да ћу им следеће године са Мећавника у Кан послати "Кустурица енерџи дринк", јер ја више на такмичење нећу. То сада полако постаје оно: "Доста је и њега", а и јесте за ове 23 године. Огроман је то временски период који један живи аутор покреће, и само је срећна околност да се у мојим филмовима још нескривено види и осећа одушевљење животом и филмовима.

Филм се завршава реченицом: "Мени све ово мирише на провокацију". Кога сте све хтели да испровоцирате?

– Ха, ха, ха! Свакога! "Завет" је филм који говори из естетског вокабулара, али има и свој веома прецизан политички концепт, који само утврђује моју позицију у свету различитости и свету дивота. Само из те различитости и недирнутости, у којима је и овај филм сниман, човек може да буде тако одушевљен животом и да га схвати више као дионизијевску пијанку него као неки намрштени жанр-образац, по којем се праве филмови. У самопослугама, ево и овим канским, постоји секција са натписом "биолошка храна". Тако су и моји филмови "биолошки", ови други не могу да их праве јер не знају тајну.

У филму јасно кажете да се данас ратови више не воде из мржње, већ из љубави и милосрђа?

– То је ратни дизајн. Као када неком који нешто прекардаши, попут оног несрећника из "Андерграунда" када се пита шта ће бити са човечанством на крају, шта ће бити исход те приче, ти одговориш: "Перверзија!". Реченица у "Завету" да је "Хитлер напао Пољску из мржње, а ови те данас туку из љубави" тачна је, јер у новом ратном дизајну они могу три месеца да те туку из ваздуха веома прецизно, а да ти не можеш да се помакнеш. У својој књизи о дизајну Наоми Клајн каже да 20. и 21. век чини свет брендова (каква ружна реч), који у психолошком смислу замењују производ. Нико више не говори о производима и утолико је мање важно да ли је он квалитетан или није. Тако се и ратује. Данас је свет постао опште ругло, општа зајебанција, да можеш само да се убијеш. Али, како су моја естетика и моји филмови увек најбољи начин да се не убијем, онда је то једна добра антисуицидална доза која спасава.   

Хоће ли "Завет" разјарити србијанске "глобалисте", "европејце", транзиционе бизнисмене и њихове политичке "придрживаче"?

– Хоће, зато што су они повереници крупног капитала. И најситнији "ситниш" србијански невладин само је ситни новац корпорације, али им то још није телефонирано. Батина војна и служи да се они гурају у први план и ђубре земљиште својим идејама, а ови ако морају из љубави да те убију, они те убију. Дакле, ту нема ни "д" од демократије. Када се ја, као један окорели "антидемократа" погледам у огледало, схватим да са за њих тешки демократа и у томе и јесте тајна.

И Ви се у овом филму заветујете, али се заветујете Тарковском, Скорсезеу, Фелинију...?

– Нисам растао на ливади и моја се енергија није црпела из ливадске приче, већ из турбулентне компилације. Од почетка, од свог првог филма "Сећаш ли се Доли Бел", цитирао сам своје омиљене ауторе. "Завет" је помало ретро, што је доказ да сам и ја помало остарио.

Тачно је да увек снимате један исти филм, с тим што сте сада "Доли Бел" преселили на Златибор?

– Тако је, али је то исти тај оквир, исто одушевљење. И они који то нису схватили данас, а вероватно има и таквих, схватиће то прекосутра. Треба направити разумљиву причу, добар заплет и никада не треба заборавити да свако оружје, које може да оздрави човека и да утиче на његов мозак позитивно, филм мора да користи. Ако то не искористи, онда је досадан у својој празнини. Двадесет и пет посто светске продукције је одсутно, онда се патентирају нека разна имена која, као, откривају тајну трилера...

Мики Манојловић, Александар Берчек, Љиљана Благојевић, Ваш син Стрибор моћна су глумачка екипа. Колико сте их "исцедили", јер претпостављам да они нису "цедили" Вас, јер нисте такав тип?

– Цедио сам њих као и себе. Мислим да је тајна пристајања на "цеђење" у завиривању у моју душу. Када глумци схвате да ја себе цедим највише, онда се они сажале и иду даље. Ето!

-------------------------------------------------------------------------

Дуго путовање Микија Манојловића

Кан, 26. маја – Да би присуствовао премијери "Завета", у којем поново има велику и изазовну улогу, Предраг – Мики Манојловић је путовао сатима, колима, директно из Бугарске. Пошто је у Италији завршио снимање филма о Достојевском који је режирао Ђулијано Моталдо, Манојловић је одмах започео снимање филма "Свет је велики, а спасење чека одасвуда", који, према према истоименом роману Илије Тројанова, снима бугарски редитељ Стефан Командарев.

За Манојловића, који спада у најверније Кустуричине сараднике и филмске "саборце", ова година је почела веома успешно. На фестивалу у Берлину доживео је овације за улогу у филму "Ирина Палм", у Кану ће му аплаудирати за доприносе у "Завету", а у Венецији за улогу Достојевског...