За гажење дечака кажњен испод законског минимума

Бивши заменик генералног директора „Србијагаса“ Радосав Вујачић (62) осуђен је у Вишем суду у Новом Саду на годину и по дана затвора због саобраћајне несреће изазване крајем августа 2010. године у којој је погинуо петнаестогодишњи Милан Лутовац из Футога.

По оптужници, Вујачић је око 23 часа у новосадском викенд насељу „Камењар”, возећи Подунавском улицом аутомобил „ауди А-4” у пијаном стању неприлагођеном и недозвољеном брзином, ударио дечака на бициклу, који је на лицу места изгубио живот.

Истрагом је утврђено да је окривљени у тренутку удеса управљао возилом с 1,9 промилом алкохола у крви, због чега је оптужен за тешко дело угрожавања безбедности у саобраћају у вези с кривичним делом угрожавања јавног саобраћаја.

Вештачењем је утврђено да је Вујачић у тренутку удеса возио брзином од 83 километра на час, док је на том делу пута дозвољена максимална брзина од 50 километра. 

Према изјави вештака Иштвана Бодола, на лицу места нису пронађени никакви трагови који би указивали на то да је возач „аудија“ пре контакта са бициклом смањио брзину.

Образлажући пресуду, судија новосадског Вишег суда Светлана Томић-Јокић је саопштила да је казна испод минимума (од две до 12 година) за ово дело досуђена због низа олакшавајућих околности

– Узели смо у обзир да он није раније осуђиван, да има 62 године, да је изразио кајање због учињеног дела. Као најбитнију олакшавајућу околност узели смо то да бициклиста није био осветљен на том делу пута где не постоји улична расвета. То што се против њега води други поступак пред Специјалним одељењем Посебног суда у Београду, одакле га доводе из притвора, суд није узимао као отежавајућу околност – рекла је судија Томић-Јокић.

Почетак суђења Радосаву Вујачићу за ову саобраћајну несрећу одлаган је чак шест пута, а прво рочиште главног претреса је одржано тек у фебруару ове године, недуго након што је Вујачић ухапшен у афери „Азотара”, због чега се и даље налази у притвору. Он је раније неуспешно покушавао да постигне договор с тужилаштвом о признању кривице, а пре хапшења због „Азотаре” рочишта за саобраћајку су одлагана због мењања адвоката, лошег здравственог стања и недоласка браниоца.

 – И данас ми је тешко да мислим о тој тешкој, трагичној несрећи. Без обзира на одлуку већа, мој бол и туга пратиће ме до краја живота. То је моја највећа казна. Не могу побећи од одговорности, али морам рећи да би најтрезнији и најпажљивији возач тешко избегао контакт с неосветљеним бициклистом. Још једном јавно изражавам најискреније и најдубље саучешће породици настрадалог – казао је окривљени Вујачић пред изрицање казне.

Најинтересантније сведочење у овом поступку изнели су на рочишту одржаном у априлу сведоци Мира Ач и њен супруг др Александар Милованчев који су се у тренутку несреће налазили у возилу иза Радосава Вујачића, јер су се враћали са ручка код њиховог заједничког пријатеља. 

Сведокиња Мира Ач је тада негирала наводе полицајаца из патроле која је стигла на лице места, који су у својим исказима навели да им је по доласку на лице места управо Милованчев саопштио да је возило Радосава Вујачића са лица места померила његова супруга Мира.

Она је од суда затражила суочење ње, њеног супруга и полицајаца који су изнели такву тврдњу, рекавши да јесте након несреће улазила у Вујачићев аутомобил, али само да би покупила торбицу и телефоне које је Вујачић тражио да му донесе.

Њено сведочење је у неколико наврата уз опомене за понашање прекидала судија Светлана Томић-Јокић, да би јој на крају изрекла и новчану казну од 100.000 динара због вређања суда у судници и ван ње.

Исказ Мире Ач је пред судом потврдио и њен супруг др Александар Милованчев, који је рекао да није тачно да је полицајцима који су дошли на увиђај рекао да је његова жена померила Вујачићев „ауди”.

Милованчев је рекао да је чуо да је неко померао Вујачићев аутомобил са лица места и да претпоставља да је то урадио неко од гостију са свадбе из ресторана код којег се десила несрећа јер је, како је навео, чуо неке људе како се буне да не могу да испаркирају своја кола јер им смета Вујачићев аутомобил који је остао на путу.

На тај начин остало је нејасно ко је померао аутомобил и бицикл са лица места, иако је ремећење места догађаја евидентирано и у полицијском извештају и у извештају истражног судије.