Добродошлица компањеру Сноудену

Каракас је за Едварда Сноудена најбоље решење од три досадашње понуде за азил. Уз нафтоносну Венецуелу чијих би огромних испорука црног злата Америка тешко могла да се лиши, изричиту вољу да прихвате америчког узбуњивача исказале су Боливија и Никарагва – две мале и сиромашне државе које непрекидно пружају вербални отпор светској суперсили.

Да је избор пао на Венецуелу то је на неки начин потврдио и новинар „Гардијана“ Глен Гринволд одмах после свог другог интервјуа са звиждачем обављеним преко интернета. Гринволд који је први објавио из Хонгконга да је Едвард Сноуден решио да обелодани податке о огромним размерама америчког шпијунирања, рекао је да је Сноуден наоружан интернетом и да је то све што му је потребно за комуникацију, иако је физички заглављен у транзитној зони московског аеродрома.

Венецуела је у стању да „на сигуран начин преведе Сноудена из Москве у Латинску Америку и да га заштити кад се тамо смести“, потврдио је Гринволд. Додао је, међутим, да још нису решени сви проблеми с трансфером Сноудена.

Венецуела је уз то већа, јача и богатија, па стога има већи утицај у међународним односима, додао је британски новинар, иначе аутор текстова и анализа проистеклих из процурелих података бившег службеника америчке Националне безбедносне агенције.  

У Каракасу највиши функционери покрета боливарског социјализма, чији је утемељивач преминули председник Уго Чавес, припремају добродошлицу америчком бегунцу. Истовремено, опозиција, која је због економских тешкоћа, инфлације и несташица ојачала после смрти харизматичног Чавеса, противи се новом заоштравању односа са САД. Али, позиву председника Николаса Мадура придружио се и Диосдадо Кабељо, председник народне скупштине, који каже да „компањеро ” Сноуден“ заслужује да живи слободно као и сваки други грађанин. Многи латиноамерички правници објашњавају на званичним телевизијским програмима како је могућ легалан излазак Сноудена из ћорсокака у који је сатеран када је поништена важност његовог америчког пасоша.

Један од најугледнијих венецуеланских стручњака за међународно право предочава да би путне исправе могла да изда „нека од међународних организација“, чиме би се решио проблем.

Латинска Америка је иначе огорчена начином на који се Европа понела према председнику Боливије Еву Моралесу, када је његовом авиону због сумње да је у њему Сноуден забрањено прелетање ваздушног простора Француске, Шпаније и Португалије. Текст у бразилском дневнику „О глобо“ о америчком шпијунирању латиноамеричких институција, усмерено чак и на економске организације, изазвао је бурно реаговање. Поједини сенатори траже од Дилме Русеф председнице Бразила да откаже званичну посету Вашингтону планирану за октобар. Колумбија, Мексико, Чиле и Бразил траже објашњења од Вашингтона поводом података који су изнети захваљујући Сноудену.

Ова афера је ујединила латиноамерички континент, па се чак и Колумбија, као најближи савезник САД, придружила у протестима против политичке и економске шпијунаже. Компањеро Сноуден ће, уколико успе да се докопа латиноамеричког тла, бити више него добродошао.