Предности Јужног тока

„Јужни ток” ће почети да се гради у Србији већ у децембру ове године. Тако је на конференцијиза новинаре о овом стратешком пројекту, одржаној у Београду, изјавио директор „Србијагаса” Душан Бајатовић. При томе остаје неколико актуелних питања, која воле критичари пројекта.

Зашто је ово заједничко предузеће регистровано, не у Србији, него у Швајцарској? Зашто је улог Русије и Србије у заједничком пројекту расподељен 51:49 процената? Да ли ће „Јужни ток” бити економско чудо за Србију које ће смањити незапосленост и привући инвестиције?

И, на крају, да ли ће ЕУ морати да прилагођава Трећи енергетски пакет у случају „Јужног тока”, то јест, раздвајање продавца и транспортера гаса?

Пробаћемо да одговоримо на нека од питања и то максимално јасно.

Прво, заједничке компаније из области енергетике, сагласно међународној пракси, региструју се у најприхватљивијим зонама, гледано са тачке плаћања пореза. Швајцарска је држава чији кредитни рејтинг и репутација не изазивају никакву сумњу. Тамо су регистроване и заједничке компаније Русије и Немачке за „Северни ток” и онај ко сматра да чињеница да је нешто регистровано у Швајцарској даје већу могућност за повлачење пара, у великој је заблуди – у случају да се то и жели, то је са истим успехом могуће чинити из Србије или Русије, али општа концепција „Јужног тока” томе директно противречи. Русија сама инвестира новац у будућу енергетску сигурност Европе, зато што је то за њу највеће тржиште за продају гаса. Закључак, то је јевтиније него трошити средства на нестабилне транзитне државе попут Украјине.

Друго, подела улога у заједничком пројекту између Србије и Русије за два процента у корист Москве, казује само о једном – о томе да је Русија главни инвеститор и интересент за „Јужни ток” и, с тим у складу, жели да обезбеди стабилност изградње и безбедност пројекта, који не може бити заустављен због редовне смене надлежног министра у било којој држави на Балкану.

Треће, за осам година економија Србије, као резултат изградње „Јужног тока” зарадиће 10 милијарди евра, што у просеку значи више од 1.300 евра инвестиција по сваком грађанину Србије. Русија се обавезала на финансирање изградње српског дела гасовода у потпуности. Тако ће у првој етапи бити створено 6.000 нових радних места, непосредно везаних уз опслуживање цевовода. Али тих 6.000 принципијелно нових радних места – то је још 20.000 до 50.000 радних места која ће да опслужују оних 6.000. Нисмо урачунали капиталну обнову инфраструктуре. „Јужни ток” ће постати пројекат уз који ће бити могуће привући нове и нове инвестиције – банака, енергетских подизвођача, мреже хотела и тако даље. Ако то није чудо у условима када у Србији незапосленост бележи више од 20 процената, шта је онда чудо?

Четврто. Као у случају „Северног тока” тако и у ситуацији „Јужног тока” заинтересовани за овај гасовод су, осим Русије, и Немачка и Француска, које, заједно са Италијом и Аустријом улазе у иницијаторе пројекта. Главне европске економије, на данашњи дан, имају довољно суверенитета да спроводе у живот сопствене интересе, чак и када Брисел мисли другачије.

На крају, могуће је изнети интересантне социолошке податке у вези са „Јужним током”. Тако према једном британском истраживању, већина испитаника (62 одсто) верује „Гаспрому” у смислу реализације „Јужног тока”, док мање од 40 одсто верује Европској унији.

Закључак можете и сами да изведете.