Телевизије, некад и сад

Осамдесетих година прошлог века у Европи је постојала једна велика и лепа земља која се звала Југославија. У тој земљи постојале су две велике телевизије: Радио-телевизија Србије и Хрватска радио-телевизија.

Са осталим телевизијама чиниле су заједницу која се звала Југословенска радио-телевизија.

Свака телевизија имала је два програма. Није било кабловске, дигиталне и интернет телевизије.

Телевизије су се између себе такмичиле у квалитету програма. Посебно је било изазовно правити новогодишњи програм. Тај програм се посебно оцењивао и био је веома гледан.

Знало се: Београд је доминантан у хумористичком програму, Загреб у музичком.

Београд је имао: Мију и Чкаљу, Минимакса, Драгана и Милену, Дика, Ланета Гутовића...

Загреб је имао: Оливера, Терезу, Габи, Јосипу,Арсена, Дубровачке трубадуре...

Свака Нова година била је изазов и за једну и за другу телевизију. Ко ће бити бољи?

Једне године, догодила се необична ствар. Зазвонио је телефон у Редакцији забавног програма Телевизије Београд (ја сам тада био уредник Забавног програма). Јавио се мој колега из Загреба Силвије Хум и питао да ли Станко Црнобрња и ја можемо хитно да допутујемо у Загреб.

Сутрадан смо Станко и ја отпутовали уЗагреб. Дошли смо у Телевизију Загреб и затекли цео уреднички колегијум на састанку.

У чему је био проблем? Хрватска телевизија је снимила новогодишњи програм, али, када су га уредници погледали,нису били задовољни. До Нове године остало је десетак дана.

Силвије Хум је рекао: „Позвао сам колеге из Београда да их замолим да направе новогодишњи програм за нашу Хрватску телевизију.“

Нисам био сигуран ко је био више запањен овом изјавом: Станко и ја или уредници Хрватске телевизије.

„Да ли има неко нешто да дода“,  питао је Силвије. Сви су ћутали. „Онда смо се договорили:ако Станко и Предраг пристају,ја их молим да нам у неколико наредних дана доставе концепт програма који бисмоми снимили овде у Загребу.“

Наравно,нису сви у Хрватској телевизији са одушевљењемприхватили овај предлог.Али,пошто се ближила Нова година, нису имали боље и паметније решење.

Вратили смо се у Београд, окупили нашу екипу сарадника и за неколико дана послали концепт новогодишњег програма Хрватској телевизији. Био је прихваћен без иједне примедбе.

Ја сам био сценариста, Станко режисер.

У програму су учествовали тада најпопуларнији извођачи из Београда, Сарајева и Загреба.

Програм је био веома добро прихваћен и од публике и од критике и сматран је у то време једним од најбољих новогодишњих програма Хрватске телевизије.

Ускоро је почео рат. Земља се распала. Остала су само сећања.

Присећам се свега овога гледајући програм Хрватске телевизије поводом уласка Хрватске у Европску унију.

Направили су заиста одличан програм: разноврстан, занимљив, културан,добро режиран.

Истовремено гледам програм наших телевизија, колико је уопште могуће гледати те програме.

Вулгарности, псовке, простоте, увреде, ваљање по блату...Од културе и уметности ни трага.

Где смо данас,а где смо некад били?

Професор Факултета драмских уметности