Televizije, nekad i sad

Osamdesetih godina prošlog veka u Evropi je postojala jedna velika i lepa zemlja koja se zvala Jugoslavija. U toj zemlji postojale su dve velike televizije: Radio-televizija Srbije i Hrvatska radio-televizija.

Sa ostalim televizijama činile su zajednicu koja se zvala Jugoslovenska radio-televizija.

Svaka televizija imala je dva programa. Nije bilo kablovske, digitalne i internet televizije.

Televizije su se između sebe takmičile u kvalitetu programa. Posebno je bilo izazovno praviti novogodišnji program. Taj program se posebno ocenjivao i bio je veoma gledan.

Znalo se: Beograd je dominantan u humorističkom programu, Zagreb u muzičkom.

Beograd je imao: Miju i Čkalju, Minimaksa, Dragana i Milenu, Dika, Laneta Gutovića...

Zagreb je imao: Olivera, Terezu, Gabi, Josipu,Arsena, Dubrovačke trubadure...

Svaka Nova godina bila je izazov i za jednu i za drugu televiziju. Ko će biti bolji?

Jedne godine, dogodila se neobična stvar. Zazvonio je telefon u Redakciji zabavnog programa Televizije Beograd (ja sam tada bio urednik Zabavnog programa). Javio se moj kolega iz Zagreba Silvije Hum i pitao da li Stanko Crnobrnja i ja možemo hitno da doputujemo u Zagreb.

Sutradan smo Stanko i ja otputovali uZagreb. Došli smo u Televiziju Zagreb i zatekli ceo urednički kolegijum na sastanku.

U čemu je bio problem? Hrvatska televizija je snimila novogodišnji program, ali, kada su ga urednici pogledali,nisu bili zadovoljni. Do Nove godine ostalo je desetak dana.

Silvije Hum je rekao: „Pozvao sam kolege iz Beograda da ih zamolim da naprave novogodišnji program za našu Hrvatsku televiziju.“

Nisam bio siguran ko je bio više zapanjen ovom izjavom: Stanko i ja ili urednici Hrvatske televizije.

„Da li ima neko nešto da doda“,  pitao je Silvije. Svi su ćutali. „Onda smo se dogovorili:ako Stanko i Predrag pristaju,ja ih molim da nam u nekoliko narednih dana dostave koncept programa koji bismomi snimili ovde u Zagrebu.“

Naravno,nisu svi u Hrvatskoj televiziji sa oduševljenjemprihvatili ovaj predlog.Ali,pošto se bližila Nova godina, nisu imali bolje i pametnije rešenje.

Vratili smo se u Beograd, okupili našu ekipu saradnika i za nekoliko dana poslali koncept novogodišnjeg programa Hrvatskoj televiziji. Bio je prihvaćen bez ijedne primedbe.

Ja sam bio scenarista, Stanko režiser.

U programu su učestvovali tada najpopularniji izvođači iz Beograda, Sarajeva i Zagreba.

Program je bio veoma dobro prihvaćen i od publike i od kritike i smatran je u to vreme jednim od najboljih novogodišnjih programa Hrvatske televizije.

Uskoro je počeo rat. Zemlja se raspala. Ostala su samo sećanja.

Prisećam se svega ovoga gledajući program Hrvatske televizije povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

Napravili su zaista odličan program: raznovrstan, zanimljiv, kulturan,dobro režiran.

Istovremeno gledam program naših televizija, koliko je uopšte moguće gledati te programe.

Vulgarnosti, psovke, prostote, uvrede, valjanje po blatu...Od kulture i umetnosti ni traga.

Gde smo danas,a gde smo nekad bili?

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti