Боље допунски него - сиви

Према Закону о раду (чл. 202), запослени који ради с пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду с другим послодавцем до једне трећине пуног радног времена. Допунски рад је, дакле, дозвољен свимa и запослени у здравству нису изузетак. Министар Томица Милосављевић је, доносећи Правилник о допунском раду у здравству 2009. године и тумачећи га како је он желео, покушао овај члан закона да релативизује па је успоставио разлику између допунског рада у државној здравственој установи, у којој је лекар запослен, и допунског рада изван те установе. Онај ко допунски ради изван установе могао је у својој установи да ради само 80 одсто радног времена! У складу с тим, била су за 20 процената умањена и сва његова права. Синдикат лекара и фармацеута, Лекарска комора и други томе су се супротставили. Борили смо се против ове дискриминације и решење је стављено ван снаге.

Међутим, шта се сад дешава с допунским радом? Суочавамо с интенцијом да се он укине. У многим установама je и замро, што је нелогично ако се зна да имамо на располагању уређаје, опрему и кадрове, а и пацијенте вољне да плате одређену услугу. Али пацијентима се у државним здравственим установама каже: то код нас не можете да урадите мада ми то радимо, то код нас не можете ни да платите иако желите, после радног времена не радимо, идите код приватника! Наш уређај остаје закључан, болница неће остварити додатни приход, као ни држава порез и доприносе.

То не значи да није било и да нема злоупотреба у вези с допунским радом лекара. Нажалост, има их. Има „навођења“ пацијената из државног сектора на приватни, објашњења да је боље да ,,дођу поподне“ али ,,на другу адресу“, да ,,уређај не ради“ итд. Али због појединачних злоупотреба не сме се укидати право. Против злоупотреба се треба борити. И то како појачаном контролом у самим установама, тако и реаговањем пацијената и пријављивањем случајева корупције. Јер ако је реч о допунском раду у државној установи, правила су јасна. Он се односи на услуге које по обиму, садржају и стандардима нису обухваћене здравственим осигурањем, не раде се у установи па их ради неко ко долази по позиву као и на услуге пацијентима који нису наши осигураници него су рецимо из Републике Српске, Црне Горе итд.

Ако би допунски рад у здравству на неки волшебан начин стварно био укинут, онда би то у првом тренутку угрозило функционисање многих приватних ординација и клиника, али верујем да бисмо се брзо суочили с такозваним сивим, илегалним радом. Лекари би радили под туђим именима и слично. Једностраним одлукама се ништа не би постигло.

Синдикат лекара и фармацеута Србије је зато одлучно против укидања допунског рада у здравству. Он наравно не сме угрожавати права редовних пацијената. Злоупотребе се морају сузбијати и кажњавати. Треба га добро организовати, по угледу на искуства других земаља, али вештачка забрана тог права ништа нам добро неће донети. Јер не можете спречити некога да тражи помоћ ако му је потребна.

Ево, пре неколико дана, колегиница из Панчева ме је питала да ли у болници у којој радим (Бежанијска коса), њеној сестри можемо да урадимо електромиографију. Жели одређеног лекара, зна да имамо добру опрему, а њена сестра не може да добије упут, не да јој војвођански завод. Била је спремна да плати, али у нашој болници то није могућно јер немамо допунски рад. Пацијент из Републике Српске је желео да га оперише наш познати хирург, хтео је да плати, али то је неизводљиво. У болници „Бежанијска коса“ додатно се плаћају једино посебни услови смештаја и третмана пацијената, јер имамо апартмане,једнокреветне собе, али допунски рад тренутно немамо. Мислим да допунски рад и у установама и ван њих не треба укидати већ га развијати, будући да ширењем услуга и јачањем конкуренције смањујемо могућност за злоупотребе. Јер ако и наша болница ради оно што раде приватне установе, а услуга може да се плати, то ће побољшати и позицију пацијента у односу на услове када допунског рада у државним установама нема.

Према томе, мораћемо пронаћи механизме да бисмо се супротставили злоупотребама, али не можемо укидати законско право на допунски рад јер од тог рада користи имају и пацијенти, и држава, и запослени.

Председник Синдиката лекара и фармацеута Србије, специјалиста анестезије и реаниматологије