Београдски ђачки аларм

Око 13 одсто матураната средњих школа са територије Новог Београда конзумира алкохол шест или више пута недељно, шест одсто њих свакодневно "дува" лепак или спреј, док екстази редовно користи њих 4,8 одсто, указало је истраживање Института за ментално здравље, спроведено пре годину дана у шест средњих и 18 основних новобеоградских образовних установа.
Марихуану подједнако користе дечаци и девојчице, ученици осмог разреда, као и већи број матураната.

Ученици најчешће пију пиво, а велики број осмака је изјавио да се опија два пута месечно. Матуранти користе и жестока пића, а популарна техника ефикасног и брзог опијања је комбинација пива и текиле.

Најчешће директне последице коришћења психоактивних супстанци су туче, свађе, тешко пијанство и вожња аутомобила под дејством алкохола, али и да често користе ножеве или ватрено оружје.  

Старији адолесценти сматрају да је коришћење дроге њихова лична ствар и мање су оптерећени притиском родитеља, док су ученици осмог разреда свеснији да је то лоше. Ипак, и једни и други добро знају које су последице конзумирања опојних средстава, али забрињава чињеница да матуранти који користе алкохол и дрогу сматрају да то не утиче на њихов живот.

Матуранти много чешће него основци одлазе на часове под дејством опијата. Чак и они који их свакодневно конзумирају кажу да нису имали здравствене тегобе, новчане проблеме, нити су покварили однос са друштвом.

– Овај алармантни податак говори да адолесценти нису свесни последица које конзумирање дроге може да има по њихов живот. Психоактивне супстанце су им постале  веома доступне и без проблема могу да их купе, јер таблета екстазија кошта око 400 динара. Из тог разлога морамо на најбруталније начине да их суочавамо са ризицима које носи коришћење дроге и алкохола – нагласила је Милица Пејовић-Милованчевић, дечји психијатар и сарадник у Институту за ментално здравље и један од аутора овог истраживања, чији су резултати представљени јуче у општини Нови Београд пред стотинак просветних радника.

Такође, Милованчевићева је истакла да одређени број матураната сматра да нема ништа лоше у томе да "чувају стражу" дилерима, или да продају дрогу уколико им је потребан новац, док се осмаци тога згрожавају.

– Из тог разлога је препорука стручњака да се са програмима превенције болести зависности почне што раније, а не у средњој школи. Деца су свесна ризика коришћења опијата и, упркос томе, у старијем узрасту их све више користе. Превенција би требало да обухвати родитеље, професоре и децу, али важно је у све то укључити вршњачке едукаторе чија реч адолесцентима много значи – објашњава Милица Пејовић-Милованчевић и упозорава да је осмогодишњи дечак најмлађи пацијент који је имао проблем са конзумирањем алкохола, а у Институту за ментално здравље један дванаестогодишњак тренутно се лечи од алкохолизма.

Још једна од болести зависности са којом се срећу наши младићи и девојке јесте пушење. У овом истраживању је већина матураната изјавила да редовно конзумира цигарете, док, у односу на дечаке, већи је број ученица осмог разреда које пуше.