Прави ли НБС нови СДК?

Амандманом Одбора за финансије на Предлог закона о рачуноводству, због кога је дошло до велике политичке и стручне расправе не само под сводовима Скупштине, већ и у јавности, сви су изгледи да Српска напредна Странка, односно Народна банка Србије, ударају темеље некој врсти некадашње Службе друштвеног књиговодства. Да та идеја није далеко од истине сведочи и јучерашње саопштење у коме се централна банка без околишања залаже за усвајање амандмана, по коме би сва правна лица своје завршне рачуне, осим Агенцији за привредне регистре, предавала и НБС.

Због чега?

У саопштењу се каже да би то било добро како би „Народној банци Србије билеобезбеђене финансијске информације које су јој неопходне да би обављала законом поверену функцију очувања и јачања стабилности финансијског система,као и остваривање основног циља – постизања и одржавања стабилности цена. Уз финансијско извештавање и бонитет, за Народну банку је од изузетне важности да располаже обједињеним финансијским подацима ради сагледавања привредних и монетарних кретања у Републици, анализе финансијског положаја и успешности пословања привредних субјеката, а самим тим и ради процене ризика њиховог пословања, а нарочито пословања финансијских институција над којима Народна банка Србије врши надзорну, односно контролну функцију.

Народној банци Србије је од суштинског значаја да јој правовремено буду доступне поуздане и свеобухватне финансијске информације од Агенције за привредне регистре, али и од других државних институција, како би могла да предузима правовремене мере и активности за очување финансијске стабилности”.

У наставку саопштења се додаје да су „у току разговори представника Народне банке и Министарства финансија (које је против дуплирања тог посла)о начину на који ће се обезбедити да Народна банка Србије располаже информацијама потребним за контролу и стабилност целог финансијског система за шта је и задужена, како би се постигао договор о законском решењу које ће то обезбедити. Решење не мора бити исто као у предложеном амандману, али циљ мора– успостављање система који доприноси смањењу ризика на финансијском и тржишту капитала у земљи и обезбеђује већу заштиту инвеститорима, кредиторима, као и самој држави”, каже се у саопштењу НБС.

И шта сада?

О спорном амандману биће, без сваке сумње, још пуно речи до његовог усвајања, али намеће се неколико питања – због чега jе НБС, код које је све до 2010. био Центар за бонитет, који се управо бавио овим стварима, пренела у АПР? Динкић је 2002. на пречац угасио СДК, или оно што је од њега преостало, а сада је НБС одједном стало до изворних података из реалног сектора и банака. Као да до њих не може да дође од АПР? И коначно – како је до сада водила своју узвишену монетарно-кредитну политику без тих података? Жмурећи? Свакако не. Очигледно је да су у питању још неки интереси о којима ће се тек чути.

Приче о томе, како ће два финансијска извештаја, ако прође амандман, један АПР, а други НБС, богзна како повећати трошкове привреди, такође не стоје. Извештаји се раде па раде. Углавном у електронској форми. Да ли ће интернетом отићи на још једну адресу? Боже мој. Какав је то трошак.

Остаје, међутим, нејасно – због чега ће се посао који је законом овлашћени АПР-у до сада радио обављати и у НБС. Је ли можда у питању неповерење у стручност, способност тима који је из СДК, односно НБС управо тамо прешао? До сада о томе нико ништа јавно није рекао.

Шта год да је било би добро да јавност дозна шта се иза брда ваља и шта ће НБС поново завршни рачуни привреде и банака и да ли ће то бити само основ за увођење више контроле у целу ту причу – од штимовања завршних рачуна, преко ваљаности ревизија финансијских извештаја до надзора робно-новчаних токова у нашој привреди. Без тога све остало нема никаквог смисла.