Мафија привлачи туристе

Лик Вита Корлеона на билборду који позива туристе на Сицилију изненадио је многе шетаче по Београду. Поред природе, плажа и мора, продавци аранжмана на италијанском острву одлучили су да привуку туристе и мафијашком историјом Сицилије, постојбином Коза ностре.

Иако ће многи рећи да је таква реклама за летовање неумесна, за маркетиншке стручњаке то није изненађење. Црно-бела фотографија Марлона Бранда, у улози Дон Вита, одавно је светски бренд.

„Кум” Марија Пуза је најпродаванији роман свих времена, а истоимена екранизована трилогија је најгледаније филмско остварење. Када се томе дода да су преци глумца Ал Пачина, који тумачи главну улогу, управо из Корлеона емигрирали у Америку, а да је овај градић и родно место стварног вође италијанске мафије Салваторе Рина, онда је јасно да туристички водичи имају много шта да испричају посетиоцима.

Једна од улица у месту преименована је у „11. априла”, зато што је тог дана 2006. године, после четири деценије трагања, на Сицилији ухапшен Бернандо Провенцано, наследник Салватора Рине.

Данас у градићу Корлеону ради антимафијашки музеј – „Међународни документациони центар о мафији и покрету против мафије”, а Палермо је био домаћин конференције УН против међународног криминала. Тако су и мит и стварност италијанске мафије, као и борба против ње, постали туристичка атракција.

– У свету је врло развијен такозвани мрачни туризам (dark tourism) – каже политиколог Ана Марија-Поповић, студент мастер студија на париској Сорбони, иначе једина са Балкана која је добила пуну стипендију Европске комисије за мастер студије са темом „Одрживи територијални развој”, заједнички пројекат Сорбоне са универзитетима „Падова” у Италији и „Лувен” у Белгији.

Каже да свака територија која има потенцијал за туризам треба да га искористи, јер он доноси 10 посто бруто друштвеног производа на светском нивоу, а историја постаје све атрактивнија за развој туризма, нарочито у Европи.

– Италијанско тржиште се сада окреће Источној Европи, па није искључено да се и мафијашки бренд испробава као атракција која треба да привуче госте из Србије, јер је нама то познато из медија и филмова. Вито Корлеоне је део националног бренда Италије, који може бити одлично искоришћен у продаји туристичке понуде, нарочито када одређени део територије, као што је Сицилија, треба учинити препознатљивим за стране туристе. Од њих се очекује да одреагују на асоцијацију која је привлачна – каже Ана Марија-Поповић.

Питамо да ли су и неке друге земље „упаковале” негативни мафијашки бренд у туристичку понуду.

– Колумбија има чувене нарко-туре које воде туристе у обилазак куће и имања, гроба и затворске ћелије Пабла Ескобара. Они су то назвали „Пабло тура”. Иако се поставило питање колико је етично рекламирати нарко-картеле, тај „мрачни туризам” постао је уносна индустрија – каже наша саговорница.

Једна агенција чак нуди и „Поподне са породицом Ескобар”, а врло је посећен и Национални музеј полиције у Боготи, у коме се чувају златом обложени пиштољи нарко-боса, ретки комади оружја и његов радни сто са скривеним фиокама. Острва која су припадала Ескобару сада су власништво државе, које Колумбија уновчава кроз туризам.

Чувени затвор „Алкатраз” постао је такође уносна туристичка актракција у оквиру националног парка „Голден гејт” у Сан Франциску, са више од милион и по посетилаца годишње. Ту је и ћелија у којој је 11 година провео Ал Капоне.

Музеј „Аушвиц” већ годинама има преко милион посета годишње, а 2012. забележена је рекордна посета озлоглашеном нацистичком логору – 1,43 милиона људи из Европе, али и Америке и Јужне Кореје.

– Мрачни део историје је људима увек интересантан. И у Римском царству људи су радо ишли да гледају гладијаторе. Актуелне су постратне зоне, као што је Конго, на пример. Људи би хтели да виде поприште и да науче нешто ново о томе. Ипак, то су неке микро-нише у туризму. Такви аранжмани нису чести – каже Ана Марија-Поповић.

Сматра да Србија не треба да фокусира своју туристичку понуду на мрачни део новије историје, иако би „Београд деведесетих” у будућности можда био занимљив за посетиоце из региона. Београд и Србија имају да понуде туристима много више и боље од тога.

Ратни туризам у БиХ

– Део „мрачног туризма” је и ратни туризам. Холандске агенције имају организоване туре за Сребреницу, са обиласком Сарајева и Мостара. Ратни тунел испод испод бутмирског аеродрома је сада туристичка атракција у Сарајеву. Ту се поставља питање да ли туристички водичи „пишу” историју односно шта ће испричати посетиоцима – каже Ана Марија-Поповић. Додаје да једна агенција у Енглеској организује туре за Косово, али оне нису нарочито успешне.

Нарко-туризам

У Холандији је законом забрањен нарко-туризам, који је раније био дозвољен – странци су могли да конзумирају лаке дроге у кофи-шоповима. Холандија је 2009. године усвојила закон који забрањује страним туристима коришћење кофи-шопова који имају дозволу за продају марихуане. Амстердам је покушао да одложи примену закона јер градске власти нису хтеле да се одрекну доброг прихода.