Заљубљени дрвосеча Боби Дарин

Дрвосеча да сам ја, а ти да си дама / Да л’ и тада би жељела љубав међу нама… Овако су давних година у Загребу певали Борис Бабаровић и „Црвени кораљи”, један од најважнијих бендова рокенрол ере у некадашњој Југославији. У време са почетка њихове каријере углавном се прибегавало препевима светских хитова: домаћих рок аутора није било много, појавили су се тек касније, и изузетним композицијама и текстовима створили оно што и данас зовемо – југо-рок.

Композицију „Кад бих био дрвосеча” написао је чувени кантаутор Том Хардин који ју је и снимио на свом албуму 1967. Међутим, пре њега потенцијал ове песме открио је певач Боби Дарин и издао је као сингл, годину дана раније. Био је то пун погодак за Дарина али, како се у међувремену испоставило, и за многе друге којима је постала једна од ударних нумера, како на плочама, тако и на концертима.

Реч је о типичној кантри балади, умереног темпа, која привлачи већ на прво слушање. Поред тога, створена је у време када је рокенрол, не само као музички правац него и као начин живота, указивао на једнакост међу младима, и на то да је љубав, у већини случајева, јачи адут у зближавању момка и девојке, од сличности у њиховом социјалном статусу.

Уосталом, игранке из тих времена имале су много другачију друштвену улогу од данашњег „лудирања” по замраченим и задимљеним клубовима. Њихов циљ је био да се млади зближе, не тако што ће до изнемоглости да тресу главама и телима, него што ће, у правој прилици, уз неку сетну баладу, стегнути једно друго у загрљај, па макар и најневинији, али који, ипак, много казује.

А Бобију Дарину песма „Кад бих био дрвосеча” отворила је сва врата у свет најпознатијих и на музичком плану и на филму.

Рођен је у њујоршком Бронксу, 14. маја 1936. као Волден Роберт Касото. Још као тинејџер научио је да свира више инструмената – од гитаре до клавира и бубњева. Томе је ускоро додао и хармонику и вибрафон. Дипломирао је на престижној Високој школи за науку у Бронксу. Следећа степеница био му је факултет, али је каријеру научника заменио исплативијим послом свирача у ноћним клубовима. Како се испоставило, била је то добра одлука, и за Дарина и за музику.

Ипак, није му у животу баш све ишло као у бајци. Наиме, оне године када је убијен амерички председник Џон Кенеди, Боби Дарин је сазнао да су га, у ствари, подигли деда и бака, а да је девојка коју је сматрао својом старијом сестром била, у ствари, његова мајка. Ово сазнање га је дубоко повредило и на дуже време избацило из професионалног колосека. Успео је да се опорави и врати ТВ послу, али здравље му је већ било нарушено.

Ипак, доказао се као певач, композитор, глумац... Музику је схватао као широко поље деловања, тако да је компоновао поп, рок, џез, фолк, кантри... А почео је тако што је за чувену америчку певачицу Кони Френсис 1958. компоновао хит „Сплиш-сплеш”, који му је донео милионску зараду. Следили су, такозвани – стандарди: „Љубавник из снова”, „Мекнож”, „Преко мора”...

----------------------------------------------

Кад бих био дрвосеча

Кад бих био дрвосеча

А ти када би била дама

Да ли би ипак пошла за мене

Да ли би ми подарила наследника

Да сам котлокрпа

Да ли би ме и тада желела

И носила лонце које сам оправио

Пратећи ме у стопу

Чувала моју љубав кроз усамљеност

Чувала моју љубав и у тузи

Дао бих ти свог себе

Ти би мени подарила своју будућност

Да су ми руке до лаката у дрвету

Да ли би ме и таквог волела

Кажи душо, да би

И бићеш све моје

А да сам млинар

Уз точак који бучно меље

Да ли би ти недостајале твоје шарене блузице

И сјајне мекане ципелице

Дрвосеча да сам ја

А ти да си дама

Да ли би ипак пошла за мене

Да ли би ми подарила наследника