Zaljubljeni drvoseča Bobi Darin

Drvoseča da sam ja, a ti da si dama / Da l’ i tada bi željela ljubav među nama… Ovako su davnih godina u Zagrebu pevali Boris Babarović i „Crveni koralji”, jedan od najvažnijih bendova rokenrol ere u nekadašnjoj Jugoslaviji. U vreme sa početka njihove karijere uglavnom se pribegavalo prepevima svetskih hitova: domaćih rok autora nije bilo mnogo, pojavili su se tek kasnije, i izuzetnim kompozicijama i tekstovima stvorili ono što i danas zovemo – jugo-rok.

Kompoziciju „Kad bih bio drvoseča” napisao je čuveni kantautor Tom Hardin koji ju je i snimio na svom albumu 1967. Međutim, pre njega potencijal ove pesme otkrio je pevač Bobi Darin i izdao je kao singl, godinu dana ranije. Bio je to pun pogodak za Darina ali, kako se u međuvremenu ispostavilo, i za mnoge druge kojima je postala jedna od udarnih numera, kako na pločama, tako i na koncertima.

Reč je o tipičnoj kantri baladi, umerenog tempa, koja privlači već na prvo slušanje. Pored toga, stvorena je u vreme kada je rokenrol, ne samo kao muzički pravac nego i kao način života, ukazivao na jednakost među mladima, i na to da je ljubav, u većini slučajeva, jači adut u zbližavanju momka i devojke, od sličnosti u njihovom socijalnom statusu.

Uostalom, igranke iz tih vremena imale su mnogo drugačiju društvenu ulogu od današnjeg „ludiranja” po zamračenim i zadimljenim klubovima. Njihov cilj je bio da se mladi zbliže, ne tako što će do iznemoglosti da tresu glavama i telima, nego što će, u pravoj prilici, uz neku setnu baladu, stegnuti jedno drugo u zagrljaj, pa makar i najneviniji, ali koji, ipak, mnogo kazuje.

A Bobiju Darinu pesma „Kad bih bio drvoseča” otvorila je sva vrata u svet najpoznatijih i na muzičkom planu i na filmu.

Rođen je u njujorškom Bronksu, 14. maja 1936. kao Volden Robert Kasoto. Još kao tinejdžer naučio je da svira više instrumenata – od gitare do klavira i bubnjeva. Tome je uskoro dodao i harmoniku i vibrafon. Diplomirao je na prestižnoj Visokoj školi za nauku u Bronksu. Sledeća stepenica bio mu je fakultet, ali je karijeru naučnika zamenio isplativijim poslom svirača u noćnim klubovima. Kako se ispostavilo, bila je to dobra odluka, i za Darina i za muziku.

Ipak, nije mu u životu baš sve išlo kao u bajci. Naime, one godine kada je ubijen američki predsednik Džon Kenedi, Bobi Darin je saznao da su ga, u stvari, podigli deda i baka, a da je devojka koju je smatrao svojom starijom sestrom bila, u stvari, njegova majka. Ovo saznanje ga je duboko povredilo i na duže vreme izbacilo iz profesionalnog koloseka. Uspeo je da se oporavi i vrati TV poslu, ali zdravlje mu je već bilo narušeno.

Ipak, dokazao se kao pevač, kompozitor, glumac... Muziku je shvatao kao široko polje delovanja, tako da je komponovao pop, rok, džez, folk, kantri... A počeo je tako što je za čuvenu američku pevačicu Koni Frensis 1958. komponovao hit „Spliš-spleš”, koji mu je doneo milionsku zaradu. Sledili su, takozvani – standardi: „Ljubavnik iz snova”, „Meknož”, „Preko mora”...

----------------------------------------------

Kad bih bio drvoseča

Kad bih bio drvoseča

A ti kada bi bila dama

Da li bi ipak pošla za mene

Da li bi mi podarila naslednika

Da sam kotlokrpa

Da li bi me i tada želela

I nosila lonce koje sam opravio

Prateći me u stopu

Čuvala moju ljubav kroz usamljenost

Čuvala moju ljubav i u tuzi

Dao bih ti svog sebe

Ti bi meni podarila svoju budućnost

Da su mi ruke do lakata u drvetu

Da li bi me i takvog volela

Kaži dušo, da bi

I bićeš sve moje

A da sam mlinar

Uz točak koji bučno melje

Da li bi ti nedostajale tvoje šarene bluzice

I sjajne mekane cipelice

Drvoseča da sam ja

A ti da si dama

Da li bi ipak pošla za mene

Da li bi mi podarila naslednika