Епископски савези као политички пактови

Да ли су Косово и Бриселски споразум поново узбуркали духове у СПЦ, када се помислило да су несугласице остале сакривене унутар Патријаршијског двора? Шта је позадина писма умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), упућеног портпаролу СПЦ епископу Иринеју бачком, у којем власти у Београду директно, а самог Иринеја и врх СПЦ индиректно, оптужује за „издају Косова”? И, ако је писмо објављено на сајту Епархије захумско-херцеговачке, да ли то онда значи да је владика Григорије само „учинио” свом духовном оцу да се истакне као писац? Или је Атанасије (Јевтић) тим писмом заправо постао Григоријев „трбухозборац”, који дуже време не крије своје неслагање са ставовима врха СПЦ и са званичним Београдом?

Писмо у којем се Атанасије (Јевтић) обраћа Иринеју бачком је веома оштро интонирано. У њему се, између осталог, наводи:

„…Драги Владико, не могу да схватим да ти, и оне које представљаш, у име којих говориш – наводно у име наше Цркве (као да сте је монополисали Вас неколицина, па макар то био и Патријарх и Синод, док смо ми остали немушти илоти, што би рекао Хомјаков) – не видите на делу добровољну издајуСрпског Косова и Метохије од званичне тројке на власти (а оваква каква је, Скупштина је само њихова партијска  „гласачка машина”), тј. предајуКосова и Метохије у целини окупаторима…”.

После вишедневних неуспелих покушаја да контактирамо с епископом Григоријем и Атанасијем, епископ бачки Иринеј за „Политику” није желео да коментарише садржај Aтанасијевог писма, поручивши да ћемо сазнати његов коментар када на писмо – одговори. Али уз још један услов: ако тај одговор уопште објави.

– Успут напомињем да владика Атанасије мени није упутио отворено писмо (оно није тако насловљено ни кад је објављено) него лично писмо, које је, дан касније, из мени незнаних и нејасних разлога, објавио – рекао је за „Политику” владика Иринеј.

На наше питање да ли чињеница да је писмо објављено на сајту Епархије захумско-херцеговачке значи да се са садржајем писма сложио и епископ Григорије и, ако је то тачно, да ли се онда сукоби унутар СПЦ продубљују, Иринеј бачки је одговорио:

– Објављивање било којега текста владике Атанасија на сајту Епархије захумско-херцеговачке сматрам природном појавом јер он живи у тој епархији. Ко се пак с његовим ставовима слаже или не слаже, не могу да знам. Лично не могу да се сложим с вама када разлике у мишљењима – легитимне свуда, па и у Цркви – сматрате сукобима. И то сукобима који се можда продубљују – одговорио је Иринеј бачки.

Он у свом одговору ипак није крио изненађење што је Атанасијево писмо објављено.

Наш извор у врху СПЦ сматра да Григорије, уз свог духовног оца Атанасија и митрополита Амфилохија, тражи савезнике који би истакли своје неслагање с врхом СПЦ и властима у Београду.

Да се политички савези међу епископима склапају на основу тренутних интереса и да нису лишени лицемерја, те подсећају на пактове политичара, говори неколико чињеница: Григорије не крије блискост с политиком Бориса Тадића, представљајући се као оштар критичар СНС-а, Вучића и Николића, кога, као „надлежни епископ”, није дочекао у Требињу.

Међутим, ако се Григорије слаже са Атанасијем, онда је то у супротности са ставовима косовске политике Бориса Тадића. Атанасије је, такође, био један од првих људи из СПЦ-а који се успротивио Милошевићевој политици деведесетих, али је својим ставовима о Космету, постхумно, рехабилитовао Слобину политику.

Да су епископске коалиције сличне политичким сведочи још нешто: и поред залагања за одбрану Космета, и Атанасије и Амфилохије су утицали на рашчињеног владику Артемија да повуче тужбу против НАТО држава, после погрома на Косову 2004. године. Када је владика Артемије уклоњен из Цркве, тада су на истој страни били и Григорије, и Атанасије, и Амфилохије, и – Иринеј бачки.

Бар привидно сагласје владало је и када је Синод оштро осудио потписивање Бриселског споразума. Међутим, после мајског заседања Светог архијерејског синода, на ком је говорио и вицепремијер Александар Вучић, СПЦ је своју оштрицу знатно отупио.

Тада је епископ рашко-призренски Теодосије постао члан Синода, што је тумачено као знак приближавања ставова Цркве и државе, јер је Теодосије упозоравао да СПЦ треба да приближи своје ставове према влади.

Из Цркви блиских кругова, саговорници „Политике” примећују да су најгласнији противници Владине политике – епископи изван Србије.

– Григорије посматра са знатне даљине и тај видик је другачији него из Београда – оцењује наш саговорник.

Исто важи и за Атанасија. Док је он писао из Херцеговине, епископи Теодосије и Јован су примили у Пећкој патријаршији генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена, команданта Кфора генерала Халбауера и око 40 представника земаља чланица НАТО-а. Разговарано је о заштити светиња СПЦ на Космету.