Генијални аутсајдер

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Из другог дела разговора с професором Бернардом Карлсоном, са Вирџинија тек универзитета, аутором нове биографије Николе Тесле, преносимо његово виђење неких аспеката Теслине личности и објашњења неких непознаница из живота и рада „проналазача електричног доба”, како је аутор Теслу описао у поднаслову књиге.

Једно поглавље књиге посветили сте веома деликатном питању. Тесла се никад није оженио, али нисте заузели став о његовој сексуалности?

Стварни разлог зашто се о томе нисам изјаснио, било је моје уверење да бих на тај начин наше данашње америчке вредности и тумачења хомосексуалности наметнуо неком ко је живео пре сто година.

Свако време има своја мерила, своја уверење, своје представе, добре или лоше. У данашњој Америци на хомосексуализам се гледа као на нешто биолошко: неко је такав рођен, па дакле, није реч о избору. У 19. веку, то није био случај: неко је могао да има различите фазе у животу, да у некима буде више геј него у другима. Зато је све што сам могао да урадим анализирајући Теслина пријатељства са женама и мушкарцима, било да изнесем чињенице.

Друга важна ствар која је за мене била битна, то је да немам право да националном хероју Србије и тако важној личности прикачим неки овако деликатан атрибут.

Да ли видите неку врсту повратка Тесле међу Американце данас? Очигледан је растући интерес за његову личност и дело, од тога да је проглашен „највећим гиком свих времена”, па до његовог имена на веома „кул” електричном аутомобилу. О томе, уосталом, сведочи и велико интересовање за вашу књигу?

Ја на то гледам са становишта да су једној успешној капиталистичкој економији неопходни, како визионарски проналазачи попут Николе Тесле и Стива Џобса, тако и практични пословни људи као што су Бил Гејтс, Томас Едисон и Хенри Форд. Ми нисмо увек свесни да је једино комбинација таквих талената оно што покреће технолошку револуцију, па зато у појединим моментима обраћамо пажњу само на једне или друге.

То је довело до тога да су дуго слављени само Едисон или Форд, јер смо желели да младе генерације инспиришемо да буду предузетници и у општем интересу оријентисани на тржиште и профит. А кад економија успори и кад се повећају неизвесности, спремнији смо да пригрлимо визионаре, што се управо догађа. Тесла се одлично уклапа у ту улогу.

Друга страна тога је одговор на питање зашто је Илон Маск одабрао да свом новом аутомобилу да Теслино име. То је делимично урадио због личног поштовања према Тесли, али још важније, тиме је добио једно хај-тек име, али и име које се поистовећује са неким ко изазива постојећи поредак, као што је то чинио Тесла, неким ко је имао префињени осећај за лепо и духовно. Маску је име „Тесла” обезбедило две ствари истовремено: и материјално-пословно и спиритуално.

Кад говоримо о Теслином визионарству, знамо да је имао много футуристичких замисли у другој половини свог живота, али зашто је мало од тога реализовано?

Док је радио на електромотору, Тесла је имао сјајног пословног партнера о имену Чарлс Пак. Пак је тај који је препознавао пословне шансе, умео је да обезбеди публицитет, а био је у стању и да „приземљи” Теслу, да га окрене ка практичној страни ствари.

Касније у свом животу, Тесла нема таквог партнера, сарадника који би му омогућио и да сањари и да буде пословно конкретан. Нажалост, иако је изнео неколико великих идеја, поред њега није било никога ко би помогао да омогући да се оне материјализују. То је нека врста Теслине трагедије у другом делу његове каријере.

Да ли сте имали прилике да се упознате с неким руским текстовима о Тесли, у којима му се, између осталог, приписује и да је изазивач велике сибирске експлозије 1908?

Чуо сам за то, али треба замислити оно време и ондашњу технологију. Где је та велика лабораторија у којој би тако нешто могло да се припреми (после 1905. Тесла није имао такво место за експерименте), Има много сличних митова који се везују за његово име, али ја се нисам бавио тиме, јер нисам нашао доказе који би то подржали.

Тесла је по доласку у Америку брзо постао славан, брзо улази у високо друштво, дружи се с познатима, одлази у скупе ресторане, даје интервјуе, али у последњим деценијама свог живота је усамљеник. Како објашњавате ову промену?

Мислим да је он у сржи био повучена личност, што ја – с резервом да можда нисам у праву – приписујем његовим искуствима током одрастања у Госпићу. Госпић је за мене важан јер је у то доба компликовано место, у коме живе Срби, Хрвати и аустријски војни гарнизон. Резултат је да, ако сте у то време, 1860. и 1870, тамо били Србин, вероватно сте морали да будете веома опрезни у јавним сусретањима. Аустријанци су могли лако да вас пошаљу у затвор, док су са друге стране локални Хрвати били католици. Мислим да се Тесла формирао тако да буде веома опрезан и на дистанци, чега није могао да се ослободи ни кад се, стигавши у Њујорк, нашао у у сасвим другачијем окружењу.

Сем тога, био је и аутсајдер: у то време у Америци је мало Срба, они као и други Словени у Америку масовније имигрирају тек после 1900.

Промовишући књигу, срећете се с многим обожаваоцима Тесле и онима који су ради да нешто више сазнају о њему. Како они реагују на ваш портрет „проналазача електричног доба”?

Реакције су веома позитивне и интересовање је заиста велико. Док сам данас говорио на радију, студио је позвало неколико људи који су рекли да већ дуго проучавају Теслу и да су веома обрадовани појавом моје књиге, јер су прочитали све претходне о њему. Неки међу њима су инжењери заинтересовани за неке Теслине идеје за пренос енергије, неки у њему виде другог Леонарда да Винчија, фасцинирајућу и изузетно креативну личност, трећи га доживљавају као изазивача поретка, личност која се супротставила естаблишменту.

Тесла несумњиво значи различите ствари за различите групе људи, али оно најзанимљивије што сам открио на промоцијама књиге, то је да су бар половина оних који ми је донесу да је потпишем, старије жене. Он их очигледно привлачи: висок, црномањаст, згодан, уз то и мистериозни странац.

Издавач је несумњиво одабрао праву фотографију за корице, портрет Тесле који привлачи пажњу чак и оних који не знају о коме је реч. За то је заслужан и Тесла, који је веома водио рачуна о свом имиџу и обезбедио да његове најважније фотографије буду пажљиво аранжиране: на већини је његов трочетвртински профил, који га показује из најбољег угла.

Био је свестан и моћи фотографије као медија који људе може да заинтересује за његове изуме, о чему сведочи серија од око 60 слика из Колорадо Спрингса, на којима су фасцинантно приказани његова опрема и чуда које производи, муње и електрични лукови. Неке су настале техником двоструке експозиције, а та колекција данас је једно од великих блага Музеја Николе Тесле у Београду, који поседује и оригиналне стаклене негативе.

На почетку овог интервјуа рекли сте да сте Теслу видели као Монт Еверест, моћну планину коју треба савладати. Да ли сте у томе успели и да ли ћете се још бавити њиме?

Вероватно нећу написати нову књигу о Тесли, јер мислим да сам у овој изнео све до чега сам дошао о њему. Савладао сам највећи део планине и мислим да сам стигао и до врха, и да нема много тога што нисам докучио. Али Тесла ће ми недостајати.

Ако ме питате да ли бих нешто, после свега, урадио другачије, одговор је: апсолутно. Чини ми се да, иако сам то изнео коректно, нисам до краја разумео свет у којем је Тесла одрастао, а поготово политичке и друштвене струје које су обликовале његово детињство. Нисам сигуран да сам у целости схватио како је било одрастати у Крајини, нити политички покрет Срба, чији је део несумњиво био и његов отац.

Што се тиче технологије и његових проналазака, сматрам да сам објаснио сва кључна питања, укључујући и детаљну хронологију његовог живота, која пре мене, колико сам имао увид у то, није била систематизована.