Повратак расељених на Космет испод светског просека

После недавне посете мисије Савета безбедности Косову и Метохији, повратак расељених лица на Космет постављен је веома високо на лествици испуњења стандарда, каже за "Политику" Ленарт Котсалаинен, шеф Представништва за Србију Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР). Ако се жели да Косово буде мултиетничко онда се, додаје Котсалаинен, мора остварити повратак Срба и других неалбанаца својим кућама.

На нашу опаску да се у свету, после ратних сукоба, у завичај, у просеку врати око 30 одсто избеглица и расељених лица, а да је проценат повратника на Космет знатно нижи од тог просека, наш саговорник одговара да се услови за повратак избеглица и расељених лица веома разликују. То је случај и у државама које су настале на тлу бивше СФРЈ. Примера ради, у Хрватску и Босну и Херцеговину вратило се, по подацима УНХЦР, око 80 одсто избеглих Срба. Са друге стране, на Космет се, опет по подацима УНХЦР, из разних земаља вратило око 16.000 избеглица и расељених лица. Од тога се вратило 9.700 расељених Срба.

Но, ако би се отишло на Косово, не би могло, како каже наш саговорник, да се нађе тих 16.000 повратника, нити 9.700 расељених Срба, јер се знатан број тих људи вратио назад у земље у које су избегли или се раселили…То су људи учинили, каже Ленарт Котсалаинен, због лоше безбедносне ситуације на Косову, али и из економских разлога, јер за повратнике нема посла, а тиме ни услова за нормалан живот.

Универзитет у Загребу је, каже наш саговорник, обавио одређена истраживања међу Србима, повратницима у Хрватску. Од 80 одсто оних који су се вратили у Хрватску, скоро половина није у њој остала. Избеглице су поново отишле у Србију или у неку трећу земљу.

Чак и да се у Хрватску вратило само 40 одсто избеглих, то је, ипак, десет пута више од оних који су се вратили (4,5 одсто по подацима УНХЦР) на Космет. Због чега је то тако? На Косову је, каже наш саговорник, ситуација тешка и специфична. Јесте да се безбедносна ситуација делимично побољшала, али су људи, поготову мањине, несигурне. Слободе кретања за мањине, у правом смислу речи, нема. Повремени инциденти, односно напади  на Србе се настављају. То код њих  одржава страх. Дакле, још нема стварања поверења између етничких заједница, а поготову између Срба и Албанаца. Уз то, нема ни посла за повратнике. Све у свему, повратници на Косово и Метохију, али и они у Хрватску и БиХ су, углавном сиромашни и маргинализовани.

Ко је одговоран за постојећу ситуацију на Космету? За постојеће стање одговорни су, каже наш саговорник, сви фактори који делују на Косову – мисија УН, Кфор, представници других међународних институција, али и Влада Косова, институције привремене самоуправе, Косовска полицијска служба, локална управа, лоша привреда…Иначе, стање на Космету, подсећа Ленарт Котсалаинен, крајем 1999. и почетком 2000. било је изузетно тешко. Онда је полако почело да се побољшава. Међутим, ескалација насиља у марту 2004. године, додаје он, вратила је ствари скоро на почетак.

Повратници Срби живе искључиво у руралним срединама. Изоловани су у енклавама и маргинализовани. У градове се не враћају. Занимљиво је, каже наш саговорник, да се мало Срба вратило у градове и у Хрватској. И у Хрватској, додаје он, постоји проблем станова. Наиме, у становима избеглица и расељених Срба и на Космету и делом у Хрватској, углавном живе бесправно усељени.

Истина је да су у неким градовима  на Космету неки од српских станова враћени власницима, али су их они продали. То им је, проценили су, било боље решење него да се врате у небезбедну средину. Међутим, постоје, како каже наш саговорник, и одлуке надлежних органа да бесправно усељени напусте српске станове, али они то не чине.

Има села на Космету, као што су Свињаре и Српски Бабуш, у којима су саграђене куће за повратнике, али они не долазе, јер су уверени да у тим селима нема безбедности. Са друге стране, донатори неће да дају новац за градњу кућа у које не долазе повратници, што додатно компликује ионако тежак процес повратка на Космет.

-----------------------------------------------------------

Мостарски пример

Све до 1998. године, локалне власти у Мостару, муслиманске и хрватске, нису дозвољавале да се у град на Неретви враћају избеглице. Онда су изасланик УН у Босни и Херцеговини, али и власти Муслиманско–хрватске федерације, снажно притисле локалне мостарске власти. Као резултат тога, повратак избеглих је убрзо почео и остварио се као и у другим подручјима у Босни и Херцеговини. То би, каже Ленарт Котсалаинен, могао да буде пример за поспешивање повратка избеглих и расељених лица својим кућама.