Удар партијске метле

Прва фаза расподеле функција међу коалиционим партнерима у новој влади Србије је завршена. Добили смо нове министре и државне секретаре (бивши заменици министара), а сада је у току попуњавање преосталих места у државној апаратури. Према неким незваничним подацима, после одласка бивше владајуће гарнитуре остало је упражњено око двестотинак места у државној управи које ће странке попуњавати својим кадровима. На удару партијске "метле" наћи ће се многи професионалци у министарствима, а на њихова места ће доћи кадрови блиски некој од владајућих партија.

Закон о државним службеницима прописује да политички део сваког министарства чине само министар, државни секретар и посебни саветници (највише три по једном министарству), док су сви остали запослени државни службеници, чији статус не зависи од политичких промена у земљи (помоћници министра, секретар министарства, начелници одељења). Приликом доношења закона 2005. године речено је да је његов смисао деполитизација и професионализација државне управе. Зато је законодавац предвидео да се уместо десет функционера (као до тада), по политичким критеријумима бирају само два (министар и државни секретар).

Међутим, како сада ствари стоје, чини се да се у многим министарствима неће држати закона "као пијан плота" те да ће кадровске промене обухватити већи број људи, односно да ће у готово свим министарствима ових дана посао добити партијски људи. То ће уз формирање шест нових министарстава довести до даљег оптерећивања државног апарата.

Увећање државне администрације у странкама правдају тиме да сваки министар жели да ради са тимом људи у који има поверења. О томе ко ће доћи на које место у министарствима нису расположени јавно да говоре. Увелико се, међутим, шушка ко би могао да ускочи у које министарство, као саветник, секретар или службеник задужен за односе са јавношћу.

Тако се незванично може чути да ће први човек новог Министарства економије Млађан Динкић са собом довести екипу људи са којима је радио у Министарству финансија. У његово бивше министарство доћи ће људи из Демократске странке, која је и предложила новог министра Мирка Цветковића.

На исти начин ће да поступи и нова министарка омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић која ће са собом повести екипу људи из Министарства одбране где је радила као помоћник министра.

Према незваничним информацијама, некадашња функционерка Г17 плус, а сада секретар Европског покрета у Србији Ксенија Миливојевић требало би да постане саветник потпредседника владе Божидара Ђелића.

Извори "Политике" упућени у страначку кадровску политику наводе и да би дојучерашњи саветници председника Бориса Тадића – Душан Спасојевић и Бојан Димитријевић требало да буду нови саветници министра одбране Драгана Шутановца.

На својим местима неће остати ни већина запослених који су у министарствима били задужени за односе за јавношћу. Уколико је њихов бивши шеф поново добио неко министарство по правилу ће отићи са њим. Уколико, пак, није више члан владе њихов посао је озбиљно угрожен.

Тако би, како сазнајемо, у министарству одбране за односе са јавношћу требало да буде задужена Невенка Жарков, из Информативне службе ДС-а. И министарство спољних послова на челу са Вуком Јеремићем, како кажу исти извори, имаће новог пи-ара Весну Секерезовић, бившу уредницу у часопису "Ел".

Данијел Апостоловић, пи-ар Министарства финансија, нада се да ће упркос променама задржати посао. Он је и после одласка Млађана Динкића остао у министарству. "По правилу сваки министар доводи секретара министарства, техничког секретара, шефа кабинета, саветнике", каже Апостоловић.

Др Зоран Лилић, председник удружења "Правници за демократију" сматра да је сасвим нормално што сваки министар прави своју најужу екипу, одређује саветнике са којима ће радити.

"Саветници министра не бирају инфраструктуру министарства. То што неко одлази са положаја саветника у једном министарству у неко друго министарство ствар је политичке процене. Цех се плаћа на изборима. Политичке странке треба да објашњавају зашто на пример неко из Министарства одбране треба да води Министарство омладине и спорта или зашто се за поједине кадрове праве нова министарства", каже др Лилић.

Он истиче да је највећи проблем феудализација министарстава, па влада не функционише као целина него свака партија има одређено министарство као свој политички плен. То има за последицу да се у министарствима не мењају само политички функционери него се иде у промену читавог професионалног кадра. "Не треба, међутим, занемарити чињеницу да тај професионални кадар није баш толико професионалан, јер је он у претходним променама долазио као политички кадар", напомиње Лилић.

У развијеним земљама, како каже, постоји бирократија, стручњаци, чији посао није угрожен падом владе. Захваљујући њима систем је стабилан. У Италији је влада падала такорећи сваке недеље и то није имало негативног ефекта на остваривање националног интереса.

Искуство из других држава, како каже, говори да би чак и државни секретари требало да буду не толико политичке личности колико професионалци, који заступају пре свега интерес министарства.

Колико ће се поштовати критеријум професионалности, а колико ће бити од значаја партијска припадност видеће се и на примеру избора нових помоћника министара. Влада је на прекјучерашњој седници усвојила измене и допуне Закона о државним службеницима којима је продужила рок за конкурисање на упражњена места помоћника министара (који су по закону професионалци, независни од промене владе, бирају се на пет година). Ово ће за странке нове владе бити велико искушење, јер је то добра прилика да се избором на та места намири још један број партијских кадрова.

И поред свега др Лилић је уверен да се ситуација мења набоље те да ће у будућности у државном апарату седети већи број бирократа него политичара.