Музеј камена на фарми кокошака

Мионица – Када је, због изостанка државних субвенција, продао и последњу од 30 аутохтоних крава буша, многи су помислили да се дипломирани биолог, истраживач и сељак Предраг Петровић, из мионичког села Паштрића још задуго неће опоравити. Међутим, он је изненадио не само мештане него и представнике струке – отворивши у оквиру свог домаћинства Музеј камена.

Музеј је смештен у простору адаптираног спрата Петровићеве живинарске фарме у којој већ неколико година нема кока носиља.

Овај смео подухват реализован је у оквиру тзв. јавног партнерства где је једну вредну приватну иницијативу подржало: Министарство просторног планирања, рударства и природних ресурса, Геолошки завод Србије, Рударско-геолошки факултет из Београда, Регионална привредна комора Ваљево и општина Мионица.

Ипак, како је Петровић на отварању музеја рекао, од његове намере не би било ништа да му „ветар у леђа” нису биле и 52 каменорезачке радње из Мионице и власници око 80 приватних каменолома чувених сруганичких плоча којима је својевремено обложена и знаменита зграда опере у Бечу.

Иако је прегурао осму деценију, проф. др Иван Филиповић је преузео улогу аутора поставке експоната који су се нашли под кровом овог јединственог музеја. Филиповић сматра да је ово охрабрење и за струку, а за „Политику“ објашњава да се поставка састоји од шест геолошких стубова који показују све релевантне чињенице сукцесије у распону од 390 до 65 милиона година. Изложено је више од 300 геолошких експоната, од средњег девона, па до горње креде, тј. периода када су изумрли диносауруси.

– Сваки стуб обухвата дешавања у Земљиној кори од више десетина милиона година, има свој профил, као и фотографије терена са којег су узети узорци. Дакле, у питању је геонаслеђе и геодиверзитет северозападне Србије који обухвата простор јадарског терена. Према најновијим сазнањима, некада је чинио целину Динарида и Јужних Алпа – каже професор Филиповић.

Поред едукативног значаја, професор Филиповић додаје да ће музеј у Паштрићу бити и компас за проналажење вредних и ретких минерала и руда у северозападној Србији, тј. у колубарском, мачванском и златиборском округу и Подрињу.

Домаћин музеја Предраг Петровић сматра да је ово и нека врста децентрализације седишта сличних институција у држави са репрезентативним геопарковима, као и добра прилика за развој геотуризма.

– Музеј се налази на вратима Струганика, поред заштићеног природног добра пећине у Рибници и непосредној близини пећине коју су људи насељавали пре 40.000 година. Ако ову причу друштво и даље не буде подржавало, најмањи труд ће бити затворити врата и поново у објекат унети коке носиље. Наравно, то би био прворазредни пораз, али према тврдњи из Министарства просторног планирања, рударства и природних ресурса, Музеј камена у Паштрићу неће се пре времена „окаменити“ – каже Петровић.

Иначе, камен је у ово мионичко село протеклог викенда окупио бројне стручњаке, јавне личности, мештане и љубитеље природе из Ваљева, Београда, Новог Сада, Сремске Митровице и других места. У пригодним беседама др Јован Стриковић је казао да никада није био сам ако се налазио у близини камена. И велики глумац Петар Божовић подсетио је да се и Христ обратио камену говорећи да ће на њему градити своју цркву. „То није човек него станац камен“.