Судбина Виктора Елека и његове виле

Зрењанин – Две лепе грађевине одлуком Владе Србије недавно су добиле статус споменика културе, што значи и посебну државну заштиту. Реч је о вилама које су добиле имена по Виктору Елеку, зачетнику бечкеречке индустријализације, и Паји Пину, великобечкеречком геометру. Како је код нас започела транзиција, тако је заштићени статус веома важан. Нови бизнисмени не само да кидишу на вредне зграде, него их и немилице руше, не би ли атрактиван простор користили за стицање профита. Зато су историчари уметности из овдашњег Завода за заштиту културних споменика уложили вишегодишњи труд и коначно се изборили за то да две вредне куће ставе на „скровито место”.

Елекова вила саграђена је 1911, када и цео комплекс фабрике шећера, из које ће се касније развити донедавно моћна зрењанинска прехрамбена индустрија. Вила је најлуксузнији објекат у том делу града и најрепрезентативнијих пример ове врсте архитектуре у граду на Бегеју. Историчарка уметности Весна Каравида каже да својим архитектонским одликама и историјским вредностима сведочи о начину на који су живели имућни Бечкеречани у првој половини прошлог века. Сачувани су планови изградње на којима је потписан прашки архитекта Виктор Бенеш.

– Целокупан утисак који одаје објекат, заједно с обрадом детаља, у потпуности одражава време у којем је настала, недвосмислено указујући на сецесију као ликовно стилско упориште с елементима индустријске архитектуре тога доба – истиче Каравида и наглашава изузетне витраже стаклоресца Ивана Маринковића из Загреба.

Зграда је финансирана из буџета тадашње Торонталске жупаније и грађена као елитни простор у којем је боравио Виктор Елек, директор шећеране тридесет година. Овог чешког Јеврејина обесили су Немци на почетку окупације, а на плакату којим је најављено јавно смакнуће, заједно с Елековим, налазило се и име Цвете Цукића, несрећног голмана фудбалског клуба АСК из оближњег села Арадац. У предратним годинама Цукић је нехотице повредио Бона, центарфора клуба Швебише, који је окупљао банатске Немце. Због фаула на утакмици голман је лежао и у затвору, а због одмазде је и обешен, заједно с директором шећеране. Они су били међу првим немачким жртвама у Зрењанину, који се уочи Другог светског рата звао Петровград.

Елекову вилу данас насељава фирма која је у овај део индустријског предграђа ушла после приватизације. Солидно је очувана и у добром је стању, за разлику од шећеране, која је банкротирала и завршила у старом гвожђу.

Друга заштићена кућа, такозвана Пинова вила, у много је горем стању. Саграђена је 1894. године. Планове за изградњу потписао је угледни пештански архитекта Ласло Ђалуш, предавач на будимпештанској Школи примењених уметности и плодан градитељ монументалних јавних објеката, али и грађевина сакралне архитектуре. Историчари уметности тврде да је реч о једином његовом градитељском остварењу у Великом Бечкереку, а његова основна архитектонска замисао у овом случају се сврстава у романтизам, пошто је њен изглед изворно инспирисан изгледом двораца из средњег века. Зрењанин грађевину памти као Пинову вилу, по геометру Паји Пину, који је био њен последњи купац, након што је до новца дошао између два рата и насељавања ових простора у тадашњим колонизацијама. Геометру је та кућа одузета у време немачке окупације, а после рата њом је располагала држава. Данас је девастирана и град за њу никако да нађе решење. Млади уметници окупљени у групи УА прогласили су је симболом деструкције.