Дом ЈНА никако да постане библиотека

Чачак – Дом Војске Србије у Синђелићевој улици 24 закључан је од 2005, када је у овом граду расформиран гарнизон, али када је реч о том простору увек има неких проблема. Најновији је да једна стара и напукла шупа од 13 квадрата уза зид Дома процењена на чак 43.890 евра.

– Купили смо и платили Дом Војске, три пута ишли у Министарство одбране и, најзад, добили све папире да ову имовину укњижимо на град Чачак и претворимо у градску библиотеку. Извршили смо препарцелизацију, урадили идејни пројекат, добили локацијску дозволу, обезбедили средства за почетак радова, преостаје само да се заврши главни пројекат. Али, испречили су се стара шупа и судски спор – каже Војислав Илић, градоначелник Чачка.

Он је наложио градском јавном правобраниоцу да убрза поступак који се води на неколико колосека. Као део наследства, власништво је брата и сестре Милошевић, Драгољуба и Светлане. Тај помоћни објекат саградио је њихов отац Радован коме је 1960. године земљиште у центру Чачка експроприсано ради градње Дома ЈНА. Али, не и шупа.

Наследници су још 2003. захтевали да се остава легализује али је Градска управа за урбанизам, фебруара ове године, закључком одбацила захтев јер странке нису приложиле доказ о праву својине. Тај закључак већ у марту потврдило је Министарство грађевинарства и урбанизма, после чега су власници оставе за дрва и пушнице покренули поступак пред Управним судом.

Истовремено, од 2010. године пред Основним судом у Чачку воде парницу против Министарства одбране и града ради утврђења и накнаде. Овај суд је за вештака одредио инжењера Тихомира Симеуновића, власника овдашње агенције „Билтон“, који је марта ове године утврдио да тржишна вредност непокретности, 66 квадратних метара грађевинског земљишта и 13 квадрата помоћног објекта, вреди 43.890 евра. Вештак је описао како је дошао до те рачунице, закључујући: „Тужиоци, као и сви ми, за себе ће бирати најпрофитабилнију методу, која доноси највише користи – новца“.

Међутим, у приговору градски јавни правобранилац Катарина Новковић је навела да парцела од 66 квадрата није тужиочева већ јавна својина града Чачка, напомињући: „Минимална парцела за коју се може тражити одобрење за градњу износи три ара, па се на 66 квадратних метара са дозволом ништа не може градити“. Она тражи да се налаз стави ван снаге или одреди други вештак, о трошку тужиоца.

Иначе, грађевинска дозвола за Дом ЈНА у Чачку, издата 5. августа 1960. за површину од 1.329 квадрата, негде је изгубљена. А за дограђени део подрума, приземља и спрата, укупне површине 122 квадрата, никад није била ни издата. Међутим, то није био једини проблем.

Уговор о преносу права коришћења Дома Војске са Републике Србије на град Чачак потписан је 11. децембра 2009. и истог дана оверен у Другом општинском суду у Београду. Купопродајна цена била је 127,5 милиона динара (1.592.705,28 евра), а град Чачак је последњу рату Министарству одбране уплатио 27. јула 2010. године. Како је наведено у уговору, површина објекта износи 2.211,77 квадрата (по 1.034,83 у приземљу и на спрату, 142,11 у подруму) и 22,27 ари плаца, подигнут је 1962. и обновљен 1999. године.

Како се испоставило, приликом потписивања купопродајног уговора није мерена површина зграде и накнадно је утврђено да недостаје чак 610,82 квадрата. Ни продавац (Министарство одбране) ни купац (град Чачак) за грешку нису знали све док нови власник није покушао да грађевину укњижи као свој посед.

Кад је, на основу тога, сведен нови рачун, испоставило се да Војска дугује Чачку 397.813,40 евра. Уместо новца, Министарство одбране понудило је Чачанима неизграђену парцелу од 1,53 хектара, која је део, и то мањи, касарне „Ратко Митровић“ у насељу Алваџиница. Међутим, ар земље на том месту вреди 4.000 евра па цела парцела кошта 615.480 евра. Током пет година Чачак треба да отплати читаву парцелу, с тим што су ануитети за 2013, 2014. и 2015. већ исплаћени кроз разлику за Дом Војске, а још 217.666,60 евра биће уплаћено Министарству 2016. и 2017. године из градског буџета.

Гвозден Оташевић