Ухапшен „Смрт“, сурови нарко-бос Мексика

Зета, мексичка нарко-организација чије милитантно језгро чине одбегле војне главешине, остала је обезглављена када је у недељу, близу границе са САД, ухапшен њен лидер Мигел Анхел Тревињо Моралес .

Код 40-годишњег нарко-боса, за кога се верује да је био налогодавац многобројних масакра нечувене суровости, пронађено је осам пиштоља и два милиона долара.

Тревињо је са још две особе путовао џипом. Мексичко министарство унутрашњих послова тврди да је џип заустављен уз помоћ хеликоптера из ваздуха и да у овом хапшењу није испаљен ниједан метак.

Тревињо је као и многи други мафијаши у Мексику, сем З-40 имао још неколико надимака, од којих му Смрт најбоље пристоји.

Рођен је у Нуеву Лареду, ту где је и ухапшен, месту које се више од деценије сматра бастионом Зете. Од његових тринаесторо браће, бар шесторица су умешана у организовани криминал.

До врха картела испео се годинама стицаном репутацијом изузетног садисте. После смрти претходног вође Ериберта Ласкана, није било дилеме да ће Смрт преузети управљање најкрволочнијим картелом у новијој историји Латинске Америке.

Мексичка влада износи и податак да је број групација организованог криминала са 12 пре две године пао на садашњих девет. Појавиле су се, међутим, нове мање бројне банде одбеглих из главних картела као што су „Крв Зета”(Сангре Зета) или „Пуковници“ (отпадници једног од главних мексичких картела Синалое).

За Зету познаваоци кажу да је после низа падова прилично дезинтегрисана. Иако најсуровија, Зета кажу није имала довољно успеха у кријумчарењу кокаина, па се због тога окренула другим непочинствима. Управо је Смрт оптужен за отмицу и убиство 265 миграната у Сан Фернанду, масакр који је 2011. запањио свет.

Хапшење се оцењује као први велики успех владе председника Енрикеа Пење Нијета у борби против нарко-картела, који су многе територије Мексика претворили у ратна попришта. Када је Пења Нијето прошлог децембра ступио на власт, зарекао се да ће на други начин од својих претходника водити борбу против нарко-трафиканата.

Његов претходник Фелипе Калдерон распоредио је армију по целој земљи и концентрисао се на улов кључних људи различитих, међусобно супротстављених картела. Упркос знатним успесима у овом рату, насиље и оружани обрачуни су буктали, па је од 2007. до 2012, према различитим проценама, страдало између седамдесет и деведесет хиљада људи.

Дрога и даље несмањеним током улази на америчко тржиште, тамо где је потражња огромна и где се стиче највећи профит. Много је зато заговорника идеје да би борба морала да се пресели у САД и да куповина оружја и пренос муниције из САД у Мексико мора потпуно да се обустави.

Влада у Сјудад Мексику, подстакнута позитивним економским резултатима, објавила је дан пре вести о хватању лидера Зете улагање од триста милијарди долара у инфраструктуру. Циљ је да се новом мрежом путева и железница, модернизацијом лука, водоводом, канализацијом и електрификацијом, Мексико претвори у модерну земљу.

Намера је владе да радови на инфраструктури постану стратешки мотор за запошљавање људи, чиме би се смањио број Мексиканаца који илегално прелазе границу с САД у потрази за послом.

Нова стратегија у борби против насиља нарко-мафије, усредсређена је на злочине који највише погађају обичне грађане Мексика – отмице уз уцену и убиства из освете. Пројекат подразумева формирање националне жандармерије, полицијског корпуса по угледу на француску и шпанску организацију органа безбедности.

Прошло је отада седам месеци, а војска коју је распоредио Калдерон још покушава да заштити животе локалног становништва у погођеним провинцијама где услед неразрешене контроле над територијама трају најкрвавији обрачуни између картела.

Поједини експерти тврдили су да би најбоље било окомити се свом снагом државе на један картел, како би други добио неприкосновену предност, чиме би се онда бар спасло локално становништво. Тако би се знало ко контролише град и под чијом управом раде локалне власти.

Мексичка влада је прошле недеље објавила да је број убистава повезан са организованим криминалом смањен за 18 одсто у првих седам месеци у односу на исти период 2012.

У најдужем рату који се води на тлу америчког континента, у Мексику је уместо прошлогодишњих 8.631 убиства (јануар–јуни), ове године 7.110 људи изгубило живот.

Мексички медији постављају ипак питање да ли су ови бројеви заиста знак да рат и његове страховите последице јењавају или је то само резултат новог начина информисања јавности. Уведено је, наиме, правило да се не извештава детаљно о суровим убиствима као што је то некад био случај, када се јављало на ком месту је која глава пронађена и чијем телу, често на сасвим другом крају града, она припада.

Зорана Шуваковић