Излог за легате

После вишегодишњих напора, Кућа легата коначно је добила свој изложбени простор који се налази у Кнез-Михаиловој 46 где је, у Ноћи музеја, отворена прва изложба која представља избор из нових легата Олге Јеврић, Миленка Шербана и Милене Јефтић Ничеве Костић. Ова адреса је, заправо, легат академика Недељка Гвозденовића, творца идеје о Кући легата, која је данас дефинисана као нешто између музеја и културног центра.

Гвозденовић је још 1980. године поклонио граду Београду своју имовину и 569 својих уметничких дела. Идеја овог простора биће излагање дела из легата које су уметници завештали граду, па ће зграда у Кнез-Михаиловој 46 постати својеврстан излог за легате. По дефиницији, легат је оставштина дата у наслеђе неком лицу или институцији која иначе, по закону, не би имала право на то наслеђе.

Традиција легата у Београду је дуга, али реалност је таква да су они годинама у запуштеном стању, па ће Кућа легата коју је Скупштина града основала 2004. године у своје приоритетне задатке уписати решавање сложене проблематике легата и поклона уступаних Београду од 1955. године. По речима директорке Куће легата Ане Поповић Бодрожа, стање легата у Београду је катастрофално, они су маргинализовани, а од 90-их година прошлог века, због губитка поверења у државу, на нивоу града није примљен ни један легат.

Додатни проблем представља распарчавање колекција, продаја, недостатак законске регулативе. Споменут је и легат Миће Поповића који, као што је рекла Ана Поповић, није доспео у Кућу легата и остао је непрецизан одговор шта је заправо са њим. У Београду постоји 21 легат, а приоритет Куће легата је прихват музеја Вељка Петровића, музеј Томе Роксандића, легат Ристе Стијовића и легат Недељка Гвозденовића. Пре две године основана је комисија чији је задатак тачно утврђивање критеријума за пријем нових легата и 2006. примљена су три нова легата који се делом могу видети у Кнез-Михаиловој 46.

Први нови дародавац Куће легата постала је вајарка Олга Јеврић која је 2006. даровала Кући легата своје 44 скулптуре. На овој изложби представљено је осам скулптура из 1957. године са њене прве самосталне изложбе у галерији УЛУС. Ова изложба памти се као револуционарна за тај тренутак будући да је означила излазак из сфере академизма у поље слободне експресије.

Као друга целина представљена су дела Миленка Шербана, избор из легата који чини 35 дела израђених у техници уља на платну и пастела на хартији. Легату припада и 18 сликарских и вајарских дела Шербанових пријатеља и савременика као и дела примењене уметности будући да је Шербан био и колекционар дела из 17, 18. и 19. века. Трећи примљени легат су радови Милене Јефтић Ничеве Костић, а посетиоци могу видети избор из њених циклуса Кројачки салони, Поправке чарапа, Животиње, Главе, Жита-крошње-оранице, Избушено небо и Цветање.