Добри терориста

Два аршина за тероризам приговарају се ових дана Вашингтону, поводом случаја Луиса Посаде Карилеса, Кубанца, кога је школовала ЦИА и који је, по свему судећи, 1976. испланирао и извео акцију експлозије кубанског путничког авиона. Сматра се да је Карилес, до 11. септембра, био најуспешнији терориста на западној хемисфери, а после експлозије авиона, организовао је серију бомбашких напада на кубанске туристичке хотеле и ноћне клубове.

Сада је пуштен је на слободу, јер га је амерички суд теретио за минорне имиграционе преступе. И док многи Кубанци на Мајамију славе слободу "доброг терористе", у неким земљама Латинске Америке Карилес је озлоглашен као и Бин Ладен.

И поједини коментатори у најутицајнијим америчким листовима питају се "зашто Бушова администрација дозвољава усред рата против тероризма да се један од најозлоглашенијих терориста слободно шета по САД".

Посада је у САД ушао илегално 2005. године. И док су групе за људска права, Хавана и Каракас, тражили да се као терориста изручи у једну од две земље, из Беле куће и Стејт департмента демантовано је да је он уопште на тлу државе. "Мајами Хералд" објавио је одмах потом, на насловној страни, интервју са Посадом Карилесом, са сликом. На њој се види како ужива на балкону своје куће на Флориди док испија сок од брескве.

За читаоце "Мајами Хералда" весело је рекао да је прво мислио да су власти заинтересоване да га ухапсе, али се уверио да то није случај. Тек после овог текста је ухапшен, али не због оптужби за тероризам, већ због илегалног уласка у земљу. Испоставило се међутим, како је суд одлучио, да Посада није лагао испуњавајући документа, већ да овај бивши службеник ЦИА "није добро разумео питања на енглеском језику".

Посада је опет слободан, иако САД имају, како се тврди у медијима, довољно доказа да некадашњег сарадника ЦИА оптужи за тероризам. У својим коментарима "Лос Анђелес тајмс" и "Вашингтон пост" подсећају да је Посада сам признао у интервјуу "Њујорк тајмсу" (1998) да он стоји иза бомбашких напада на хотеле на Куби, "са циљем да се онемогућавањем туризма ослаби тоталитарни режим".

Звучи врло слично са оправдањима које износи Бин Ладен, опомиње "Лос Анђелес тајмс" уз закључак да се на овом случају огледа хипокризија и политичка користољубивост администрације у Вашингтону. "Суђење би могло на видело да изнесе недела ЦИА и завере којима обилује обавештајна служба САД и да удаљи чврстолинијаше кубанског порекла од конзервативног крила републиканаца за коју по правилу гласају."

Да влада заиста жели да задржи Посаду иза решетака, могла је да га оптужи за тероризам, а потом би по одредбама из "Патриотског акта" могао за тили час да "нестане" у једном од "притвора без краја" где се смештају "сви осумњичени терористи по имену Мухамед", коментарише Јуџин Робинсон у "Вашингтон посту". Он додаје да су докази против Посаде много убедљивији и солиднији од тајних података против већине затворених у Гвантанаму.

Али Посадини злочини почињени су против Кастрове Кубе. У међувремену САД не попушта ни милиметар у санкцијама против изолованог острва. У напору да докаже како је само режим оболелог Фидела Кастра на удару, а не и читав народ, администрација је повећала фондове за амерички ТВ програм на Куби. Али тешко да ће, како закључују поједини амерички коментатори, Кубанцима моћи да се докаже како им од великог суседа стижу добре жеље.