Не занима нас Холивуд

Суботица – Николај Никитин спада у најзаузетије учеснике Фестивала европског филма на Палићу као селектор главног такмичарског програма прати све што се дешава са филмовима које је одабрао, не пропушта конференције за медије њихових учесника, а не заостаје ни на фестивалским журкама. Тврди да овде на Палићу не може да се умори.

На фестивал је дошао 2005. године као селектор новог аустријског филма и коселектор такмичарског програма, да би наредних година преузео избор филмова који ће се такмичити за награде. Тако је у великој мери обликовао изглед садашњег главног фестивалског програма. У међуврмену је постао и делегат Берлинског фестивала за источну Европу.

– За мене је велика част да радим на Палићу тако дуго и будем део тима, јер као што кажу у фудбалу, нисам ништа без тима, који је развио фестивал тако да је постао не само најпознатији у Србији и на простору бивше Југославије већ и шире. Наша репутација је тако добра да када путујем на друге фестивале људи ми у жељи да пошаљу своје филмове прилазе, јер су чули за Палић. Већ сада имам продуценте који нуде филмове за следећу годину и то је успех наших локалних партнера али и овдашње публике. Чињеница да је синоћ на пројекцији „Кругова”, мени веома драгог и значајног филма, био присутан Срдан Голубовића, или када на отварање дођу Никита Михалков, легенда која хода, или локални херој Емир Кустурица, омогућава ми уметничку слободу да доведем посебне филмове који би иначе можда били запостављени. Врло сам срећан што сада имамо и подршку локалне публике да представимо неке од бисера који се виђају на међународним фестивалима, каже Никитин.

Да ли сте имали недоумица поводом идеје да се фестивал бави само европским филмом?

Таква одлука је већ била донета када сам се ја придружио, снажно сам је подржао јер, када говоримо о европској кинематографији, онда говоримо о филмовима из комшилука, говоримо о својим суседима и, на крају, о заједничкој идеји, јер нам је ближе да видимо, примера ради, пољски или руски филм, него азијски или амерички. Ми смо отворено рекли да нас не интересује Холивуд. Наравно, постоје велики независни амерички филмови али они имају довољно простора да се приказују. Лично волим независни амерички, корејски или кинески филм, али у овај фестивалски оквир од 14 филмова у шест дана било би врло тешко да укључимо читав свет. Онда бих изгубио ону танку црвену линију коју настојим стално да имам на уму при одабиру европских филмова.

Како бирате филмове за Палићки фестивал, шта је за вас пресудно?

Прво мислим о публици и о томе да ли је то филм у којем она може да ужива, да га воли, да открије нешто ново, затим ту је, наравно, квалитет филма, нови интересантан сценарио, јака глумачка остварења, вредност читаве продукције…

Европа није јединствен ентитет, она је и богата Финска и, примера ради, Казахстан. Шта видите да је заједничко европској кинематографији?

Европа је, свакако, веома разнолика. Балкан и Балтик, на пример, врло су различити, али ми имамо заједничку историју. Ми Европљани смо заједно прошли кроз Први и Други светски рат у 20. веку. За мој други посао делегата Берлинског фестивала за источну Европу и централну Азију важно је да увек тај европски простор видим као место заједничке историје. То уједињује генерације филмских стваралаца. Сви они који сада имају 35 до 40 година и долазе из постсоцијалистичких замаља знају о чему причају. Врло је занимљиво посматрати како из различитих земаља долазе редитељи са веома сличним филмским идејама и причама. Норвешки и белгијски редитељи након свега размишљају о истим питањима која се појављују у европској заједници.

Европска унија критикована је због глобализације. Да ли то има свој одраз и у европском филму?

И да и не. Хрватска је од 1. јула члан ЕУ, у њеној филмској заједници постоји велика нада да ће лакше доћи до више новца, јер једном кад сте постали пуноправни члан Европске уније имате приступ више фондова. Уосталом, ни у Србији нико од младих, па ни од доказаних редитеља средње генерације, попут Кустурице, Голубовића или Арсенијевића, не може да сними филм без подршке Немачке, Француске или неке друге земље. Дакле, када сте једном у том систему, лакше је финансирати филм. То је добра страна. Али, опасност је да када имате толико партнера из толико земаља, редитељи, продуценти, сценаристи настоје да направе филм који ће моћи да воле сви људи изван. Али, мој савет је да треба бити искрен у снимању јер у основи сви желе да виде филм из неке средине, из неке земље, није битно које, али је битно да осетиш нешто о њој. Волим тај стари израз да је филм прозор у свет неке земље, зато сам врло срећан да први пут ове године на Палићком фестивалу имамо казахстански филм. То је најдаље докле Европа може да оде, а ми о Казахстану знамо тако мало и сви који су га видели су дирнути. Други који је промовисао Казахстан је Борат, али не нужно на начин на који то они желе.

Ове године као да сте у главни програм уврстили више филмова младих редитеља?

Настојим да доведем младе редитеље, оне чије смо прве филмове можда видели. Имали смо неколико таквих случајних, они тек улазе у свет и често имају пуно тога да кажу о филму и уметности, имају већу жељу да се изразе друкчије од онога како се ради већ деценијама.

-------------------------------------------------------------------

„Кругови“ победили у Јеревану

Филм „Кругови“ редитеља Срдана Голубовића освојио још једну награду. На 10. Филмском фестивалу у Јеревану (Јерменија), од 7. до 14. јула, филм је освојио „Златну кајсију” за најбољи филм, саопштио је Так вижн. К. Р.