Плате ниске, а рад скуп

Висина пореза и доприноса на зараде у Србији је неиздржива и један је од главних разлога због којих нема раста стандарда, пада незапослености и смањења рада „на црно”, сматрају послодавци. Логика државе је, међутим, другачија – намети су толики колики морају да буду да би се пунио буџет.

Међутим, не може се побећи од чињенице да су управо оваква фискална оптерећења један од главних разлога због којег су у Србији у исто време плате ниске, а рад веома скуп. Према проценама Уније послодаваца, просечна стопа пореза и доприноса на плате у Србији је око 64,5 одсто на просечну зараду од око 41.000 динара, док у Асоцијацији малих и средњих предузећа то процењују на 63,5 процената. Разлике се јављају, како објашњавају у Унији, у зависности од висине плате због неопорезивог дела од 11.000 динара. У сваком случају, и једни и други су сагласни да су ови намети велики за нашу изнурену, непродуктивну и потонулу привреду. То, заправо, значи да на сваких 100 динара нето плате запосленог оптерећење износи више од 60 динара.

– Тражимо смањење пореза и доприноса на зараде са 64,5 на 40 одсто нето зараде, као и подизање неопорезивог износа зараде са садашњих 11.000 динара на износ минималне плате. Порези и доприноси један су од основних проблема који коче привредни развој Србије, јер су на нивоу развијених економија западне Европе, које имају већу продуктивност – објашњава Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, каже да би висину пореза и доприноса у Србији требало утврдити на основу три критеријума.

– Најпре то да буду оптимални, односно да могу да се плате из пословања. Затим, да их плаћају сви одреда, што сада није случај. И треће, да порези на рад буду толики да оставе довољно прихода послодавцу да може да развија посао и запошљава нове раднике – објашњава он.

И у годишњој анкети 1.000 предузећа које је обавио Ју-Ес ејд пројекат за боље услове пословања, 96 одсто испитаника је оценило да порези и доприноси на зараде имају негативан утицај на пословање, док је у истраживању Уније послодаваца, које је обухватило 200 компанија, 59 одсто испитаника изјавило да нису у могућности да запошљавају нове раднике због високих износа пореза и доприноса.

– Укупно оптерећење зарада у Србији, мерено методологијом Еуростата, која бележи удео пореза и доприноса у укупном трошку зараде за послодавца износи 38,44 процента, што одговара порезу и доприносима у износу већем од 60 одсто нето зараде. Упоређујући Србију са земљама региона, долазимо до податка да је пореско оптерећење зарада у Србији на сличном нивоу са Хрватском, док је знатно више у поређењу са Македонијом и Албанијом – наводе у Унији послодаваца.

Какве би биле последице евентуалног смањивања пореза и доприноса на зараде?

Рајић сматра да би смањење фискалног оптерећења зарада имало позитиван утицај на запосленост. Како каже, мањи трошкова рада позитивно би се одразили на конкурентност наше привреде. Он верује да би у том случају и зараде порасле.

– У нашем недавном истраживању 32 одсто испитаника изјавило је да би средства добијена кроз смањење пореза и доприноса на зараде у целости искористили за повећање зарада запослених, док је 64 одсто испитаника изјавило да би део тих средстава искористило за повећање зарада – тврди Рајић, док Кнежевић каже да постоје позитивни примери у другим земљама на које бисмо могли да се угледамо.

– Турска је добар пример. Тамо су у појединим гранама, попут грађевинарства или текстилне индустрије, порези и доприноси смањени на тај начин што послодавци плаћају пун износ, а држава им онда рефундира 30 процената. То је добар начин за легализацију тих послова. И док год се код нас намети на зараде на смање, а у исто време не повећају на трговину, учешће реалног сектора у БДП-у падаће, а порашће шверц, сива економија и увоз – закључује Кнежевић.

-------------------------------------------------------------------------------

Ништа без реформе социјалног осигурања

У Министарству финансија и привреде за „Политику” кажу да на висину фискалног оптерећења зарада пресудно утичу доприноси за обавезно социјално осигурање, који чине око четири петине укупног намета на плате.

– Из тога следи да смањењу овог оптерећења морају да претходе реформе у области социјалног, пензионог и здравственог осигурања. Сада трансфери ПИО фонду чине више од трећине свих расхода буџета Србије. Евентуално смањење стопе доприноса за ПИО, при постојећем систему, аутоматски би значило повећање расхода из буџета, односно већи дефицит или повећање неког пореза – кажу у министарству.

Према њиховим речима, веровање да би смањење овог оптерећења довело до пораста запослености није утемељено при постојећем нефлексибилном радном законодавству.

– Другим речима, да би смањење фискалног оптерећења зарада довело до пораста запослености, неопходно је да дође до промене радног законодавства које би омогућило послодавцима да број запослених прилагођавају обиму пословања – кажу у Министарству финансија и привреде.