Бирао између Оксфорда и Јејла

Александар Петровић, студент завршне године Електротехничког факултета у Београду, пре два месеца био је у прилици да бира где ће уписати докторске студије – на једном од два престижна универзитета: Јејлу или Оксфорду. Изабрао је Оксфорд и добио чувену Кларендон стипендију која му је омогућила да настави школовање у Енглеској. Одлука је била, како каже, колико рационална, толико и ирационална.
– Бирати између Јејла и Оксфорда прилично је тешко и никада нећу знати да ли сам направио прави избор. Американци маме новцем, а Енглези престижом – објашњава младић.

На докторске студије, ако све буде онако како је планирао, одлази у септембру. До тада би овај талентовани младић требало да дипломира на Електротехничком факултету у Београду.

Не тако давно, у Математичкој гимназији у Лесковцу, коју је савладао за три године, Александар је почео да кује планове како да "опљачка" Запад када је знање у питању. Програм за младе лидере Србије пружио му је јасну представу да је образовни систем на Западу у области која га интересује најнапреднији.

Прошле године Александар је конкурисао на оба универзитета. Процедура је била веома сложена и поред напорне припреме и учења захтевала је и издвајање великих финансијских средстава. Многобројни тестови који проверавају знање енглеског језика и математике, по три препоруке професора за сваки универзитет, безброј мотивационих писама морао је да приложи овај младић, али, како каже, исто толико и стрпљења и живаца. Затим су уследили четрдесетпетоминутни телефонски интервјуи са по три професора за оба универзитета.

– Мислио сам да је много теже чекати одговор да ли сам примљен, а испоставило се да је теже донети одлуку који универзитет одабрати – каже Александар.

Са Јејла су га интервјуисали усред ноћи.

– Сећам се да је било касно, опрао сам зубе и спремио се за кревет. Срећа да нисам заспао. Потпуно неочекивано зазвонио је мобилни телефон и уследила су многобројна питања – осмехујући се казује Александар.

Испунио је све стандарде елитних универзитета и после месец дана добио одговоре. Јејл и Оксфорд понудили су место и стипендију младом Лесковчанину. Примена биомедицинског инжењерства у клиничкој неурологији назив је програма на који ће се у наредном периоду усредсредити Александар.

Одабиром смера сигнали и системи на ЕТФ-у своје интересовање је усмерио на примену електротехнике у медицини. Радови које је објавио у току студија помогли су му приликом конкурисања на ове универзитете.

– Електротехника спаја прелепе науке, математику и физику. Комбинација је специфична и могуће је практично употребити за добробит људи, као у медицини – истиче будући студент Оксфорда.

Поред професионалног остваривања Александар сматра да је важно имати широке погледе и интересовања у разним областима. Признаје да је понекад тешко у техници пронаћи искру уметности, али је он искре пронашао у писању. Пише приче о породици, занима га историја Србије пре Другог светског рата, Свети Сава ...

Да је у вишеструко успешан потврђује и награда Европске уније и Европског покрета коју је добио за причу на тему "Србија у Европи". Труди се да буде свестран и наглашава да није најважније постати добар научник и врхунски професионалац, него и добар човек.

Није прижељкивао оно што није могао и да оствари али поручује да увек треба сањати. Чак ни просек од 9,91 није нешто по чему се разликује од својих вршњака.

– ЕТФ је врло конкурентан факултет. Студенти су оберучке прихваћени у Америци и Европи. Част ми је да познајем још боље студенте него што сам ја који су такође стипендисти угледних светских универзитета као што су Беркли и Стенфорд – тврди Александар.

Скромност је врлина која краси овог младића. Захвалан је свима који су му на било који начин помогли у намери да оствари неке од својих циљева.

Жеља му је да се после докторских студија врати у Србију.

– Моја породица има дубоке корене у овој земљи, некада се овде лепо живело, а верујем да ће опет у Србији бити тако – истиче Лесковчанин.

Једино жали што је због бројних обавеза запоставио лов и пчеларство, али не и дружење са вршњацима.

Александар је само један од многобројних вредних и талентованих младих људи које је свет препознао. Стипендија коју је добио неће бити довољна да покрије све изазове који га очекују у туђини, посебно трошкове живота у Оксфорду. Неће да каже, али је логично ваљда очекивати да ће се наћи нека фирма у Србији која ће му колико-толико помоћи да лакше преброди финансијске невоље у белом свету.