Без камате за закаснелу уплату пореза

Иако је последњи рок за плаћање пореза на имовину био 15. мај, грађани који нису измирили своје обавезе према држави неће морати да плате затезну камату. Пореске пријаве и ове,  као и неколико ранијијих година касне. У Пореској управи ово потврђују, иако су обвезници били дужни да до пријема новог решења за други квартал ове године плате порез.
Иначе, правило је било да држава грађане који закасне само један дан у измиривању својих обавеза, у овом случају плаћању пореза на имовину, добро удари по џепу.

Неретко примњењују се и оштрије санкције. Од новчане до затворске казне, заплене имовине... У обрнутом случају, када држава касни у достави решења за плаћање пореза на имовину, налази мноштво изговора за то. Од тога да се чeкало "на формирање владе", без које нису могла чак ни пореска решења да се одштампају, до тога да локална самоуправа, у чијој је ово од ове године надлежности, ни за шест месеци није успела да обезбеди техничке предуслове за рад.

Известан алиби држава за себе покушава да нађе и тиме што ове године ванредно "аболира" грађане од плаћања камате за сваки дан закашњења плаћања пореза на имовину. Иако јој је до сада то увек био главни адут да све непослушне приволи да на време намире дуг држави.

У Пореској управи Србије потврђују, за "Политику", да применом Закона о финансирању локалне самоуправе од 1. јануара 2007. године они више нису надлежни за утврђивање, контролу и наплату изворних прихода локалних самоуправа.

Током 2007. године, јединице локалне самоуправе (општине и градови) – њих 140 – процениле су да нису спремне да самостално извршавају послове утврђене Законом о финансирању локалне самоуправе, тако да су искористиле законску могућност да закључе уговоре о пружању техничке и друге помоћи за администрирање изворних прихода са Пореском управом.

Закључивањем уговора, Пореска управа је добила право да спроведе поступак утврђивања пореза на имовину и то за 140 општина и градова који су до 22. маја ове године с њом склопиле уговор. Они који то нису учинили – град Београд са 17 општина, Крагујевац, Врњачка Бања, Жабари и Врање, послове утврђивања, наплате и контроле изворних прихода локалне самоуправе обављаће самостално.

Поступак доношења и штампања решења за порез на имовину је у току, а последњи рок за достављање решења пореским обвезницима је 15. јун 2007. године. С обзиром на то да су 22. маја општине и градови склопили последњи уговор, у Пореској управи сматрају да нема кашњења у поступку доношења решења за порез на имовину.

Иначе, утврђивање пореза на имовину Пореска управа врши у складу са важећим Законом о порезима на имовину који јединствено уређује појам пореског обвезника, стопу и основицу пореза на имовину, за разлику од локалних самоуправа које ће послове утврђивања пореза на имовину вршити у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе који даје могућност да свака локална самоуправа самостално утврђује основицу за порез на имовину.

У Пореској управи Србије потврђују и да наплате затезне камате неће бити, јер су обвезници били дужни да до пријема новог решења за други квартал ове године измире своје обавезе.

Душан Бајец, члан Градског већа задужен за финансије, истиче да проблема заправо уопште нема, те да грађани слободно, на основу прошлогодишњих решења, могу и за други квартал ове годину да уплате рату пореза на имовину. При том остаје нејасно за колико ће овогодишњи износ пореза бити увећан у односу на лане.

Он истовремено тврди да никаквог плаћања затезних камате неће бити, те да је до застоја дошло, јер се још увек решавају технички проблеми у формирању Пореске управе Београда.

На питање када би тај део посла могао да буде готов, Бајец не може у овом часу да одговори, али чим се техничке детаљи дотерају порезници града ће грунути са слањем решења о порезу на имовину.

Да су локалне самоуправе на време закључиле уговор с Пореском управом или биле довољно ажурне да саме одраде цео посао, пометње међу грађанима не би ни било. Уобичајено су решења за текућу годину стизала током марта, односно најкасније до краја априла.

Упућени, међутим тврде, да пребацивање надлежности с републичке на градску пореску управу није и једини разлог кашњења, већ да је проблематичан и правилник за обрачунавање основице за порез на имовину јер још увек – није урађен!?

Они који годинама плаћају овај порез знају да је он сваке наредне већи за раст цена на мало. Вреди подсетити да су порезници почетком ове године најављивали максимално повећање од око 10 одсто.

Ранијих година грађани су до 15. маја сами морали да упишу суму која је једнака износу плаћеном у фебруару на име аконтације прве рате, а истовремено је био једнак четвртини суме из пореског решења за 2006. годину. У случају да су омашили прави износ и платили мање, следила је затезна камата.

Примера ради, ако је пореско решење за 2006. годину износило 3.000 динара, ове године на име аконтације треба уплатити 750 динара. Рок за измирење треће рате пореза на имовину истиче 15. августа, а за последњи квартал 15. децембра. Лане је решење за овај порез добило 1,4 милиона грађана и око 70.000 предузећа, потврђују у Пореској управи.

Основица пореза на имовину код непокретности је тржишна вредност стана, викендице, на дан 31. децембра претходне године за који се утврђује и плаћа овај намет. Тржишна вредност непокретности утврђује се сваке године умањена за амортизацију по стопи од 1,5 одсто, а највише до 70 процента.