Страни, јавни агенти

Прошло је осам месеци откад је ступио на снагу, а тек пре неки дан једна невладина организација у Русији регистровала се по спорном Закону о страном агенту. 

Ради се о групи грађана, правника и економиста, против монопола и за слободну конкуренцију, како себе описују. Како је група московска филијала организације основане у Бишкеку, Киргизија, уписана је у регистар страних агената, јер финансије долазе из спољних извора.

Стотине других организација које се делимично или у потпуности финансирају из иностранства а баве се „политичким активностима” у најширем смислу тог појма, одбиле су међутим да се пререгиструју у „стране агенте”. 

Нове прописе бојкотују не само због увредљивог „агент“, које се у Русији повезује са ловом на шпијуне из ере Совјетског Савеза, већ и због рестриктивних мера којима ће по том закону бити изложене због своје делатности и честих провера њихових финансија од стране власти.

„Страни агент” је као термин резервисан за непријатеље из хладноратовске ере, када су се тако звали они који су наводно сарађивали са службама из Вашингтона, али се и данас сматра погрдном етикетом која се тешко брише из нечије биографије.

Ступањем новог закона на снагу, многи уреди разних организација за заштиту људских права поново су ишарани графитима на којима су запослени ових НВО називани америчким агентима.

Мало је у Русији познато да је Закон о регистрацији страних агената, настао много пре хладноратовске ере, још 1938, и то управо – у САД, где је ФАРА (The Foreign Agents Registration Act ) и данас на снази.

ФАРА, слично као и нови руски закон, предвиђа да „агенти који представљају интересе страних субјеката” у ма каквом политичком или „квазиполитичком својству” пруже „све податке о активностима и финансијама“ како би „влада и амерички народ могли да процене изјаве и активности таквих људи”.

Процену „у име америчког народа“ обавља контраобавештајна секција у Одељењу за националну безбедност Министарства правде.

Повлачећи паралелу између ова два закона – руског из 2012. и америчког из 1938. – „Кришчен сајенс монитор” пре неки дан констатује како ФАРА редовно извештава Конгрес о регистрацији страних агената и фирмама које се баве промоцијом одређених  страних организација, плаћених лобиста страних влада и партија,  представника страних државних корпорација или недипломатских представништава страних држава.

Дописник листа из Москве оцењује да су руске власти „бациле своју мрежу на много шире активности и много разноликије групе цивилног друштва”.

Иако су у Москви у почетку тврдили да су групе које се баве очувањем природе, еколошким питањима, заштитом флоре и фауне или дечјим правима, изузете из обавезе да се региструју као страни агенти – пошто њихове делатности не потпадају под политичку активност – руска листа организација које се позивају да се прилагоде новим прописима све је шира и дужа.

Тако је на упис у руски регистар позвана и организација за помоћ деци оболелој од фиброзе, вероватно само зато што је критиковала праксу терапије и лечења прописану преко Министарства здравља.

Како су се права геј популације одавно уврстила у прворазредно политичко питање, није необично што се и од једног међународног филмског фестивала на коме се приказују остварења везана за проблеме ЛГБТ особа очекује да се упише у стране агенте.

„Фестивал се одржава у Русији, основан је у Русији, иако један део средстава добијамо из иностранства. У нашем фокусу је култура, ми се не бавимо политиком“, каже портпаролка фестивала Мани де Гер. „Циљ нам је да продубимо разумевање према ЛГБТ проблемима, да подстакнемо већу социјалну толеранцију.”

Она, као и многи други представници организација (за заштиту сибирских птица, на пример) не разуме како то власти тумаче појам политика кад су и филмски фестивал убацили у стране агенте.

„Кад једном доспете у тај регистар, то ствара подозрење јавности јер је страни агент у Русији исто што и шпијун“, каже Де Герова.

Присуство неке организације у овом регистру даје право тужиоцу да их чешће посећује, да реагује на сваку жалбу грађана, да их лакше забрани или замрзне рачуне.

У САД, где су критеријуми већ одавно дефинисани, многи такође захтевају да се прекине са политички селективном применом закона.

Кад је реч о израелском лобију, на пример, тврде да је јачи од свих закона. Чак је и председник Двајт Ајзенхауер (1953–1961) захтевао да се Ционистички савет упише у стране агенте, али му то није успело. 

Роберт Кенеди је потом, као државни тужилац, наредио Америчком ционистичком савету да се региструје као страни агент, јер је заступао интересе стране државе (Израел), али је под притиском председника Линдона Џонсона Министарство правде повукло захтев.

У међувремену су ове лобистичке организација промениле име и сада се представљају као Америчко-израелски комитет за јавне послове. АИПАК је и данас један од најмоћнијих лобија нерегистрован у ФАРА, иако заступа интересе стране земље.

Москви ће сви, а пре свих Вашингтон, приговорити што филмски фестивал из политичких разлога селективно убацује у стране агенте. И треба. Али исто тако би АИПАК морао да се нађе у америчком регистру страних представника. А неће.