У Културном додатку у суботу, 20. јула, читајте:

Текст Слободана Гише Богуновића „Пионирски град Великог брата”

Валтер Сандерс, фото архива Лајфа, 1948, Getty Images

Осигуран чуварима, чврстим протоколом и дневним редом, просторно заокружен, Пионирски град је представљао „засебан свет”, како је писало на разгледницама тог времена. Држао се у своме доктринарном одређењу, око идеје дечјег прегнућа, унапређивања здравља, забаве, организације доколице и дневних задужења, као просторни оквир доследне друштвене аксиологије и педагогије.

------------------------------------------------------

Интервју са Кринком Видаковић-Петров „Сефардски језик сачувале су жене”

Кринка Видаковић-Петров

Један од пријатеља Милоша Обреновића био је Сефард који се презивао Давид, а који му је радио разне финансијске трансакције.Милош Обреновић га је прозвао Давидче, односно Давичо из миља. Оскар Давичо је из те породице, а његов предак који се звао Хајим Давичо био је први Јеврејин у дипломатској служби Краљевине Србије – кажеКринка Видаковић-Петров

-------------------------------------------------------

Колумну Ласла Блашковића „Венчање”

Велика прашина дигла се поводом изградње нове зграде Српског народног позоришта. Те због ње се мора срушити пола Јеврејске улице, те не одговара концепту старог језгра града, те личи на огромни бели бункер, те како је се и њен пројектант, због обиља накнадних интервенција, јавно (што се каже: преко новина) одрекао... Речју, стоји Новом Саду као туђе, барем три броја веће, одело.

------------------------------------------------------

Текст Николе Лоренцина „Белешке кућанице Марије”

Из Маријиних писама, у којима су сачуване слике и призори из живота Шумановића, настао је документарни филм

Међу многим расељаваним и депортованим Словенцима с почетка рата налазила се и девојка Марија Демшар,којој су немачке и Павелићеве власти септембра 1941. године одредиле да доспе у Шид, у кућу знаменитог сликара Саве Шумановића, да у њој добије смештај и посао: Марија Демшар, помоћница код госпође Шумановић, помагала је укућанима, сликару и мајци његовој, госпођи Персиди (отац Савин већ је био умро) и тако је постала сведоком и хроничарем догађања и живота сликара – од септембра (19. увече!) 1941. године, све до хапшења и смрти сликареве. Ова хроника сведочи исто тако и о судбини Шумановићеве мајке и града у који је Демшарова ненадано доспела.

-------------------------------------------------

Полемику, одговор Селимира Радуловића Ивану Меденици

У Политици од 6. јула 2013. године у Културном додатку, обеснажио сам став Ивана Меденице да је Стеријино позорје протекло у знаку националистичке реторике,именујући га као неодговоран и недостојан интелектуални гест. То је био једини и основни разлог мога јављања – заштита институције на чијем се челу налазим. Недоумице, спорења, контроверзе, које сваке године прате селекцију националне драме и позоришта, добродошле су нашем позоришном животу, али и српској култури у целости – оне су ствар људи из струке и медија. У свом одговору Иван Меденица свој (чворовићевски) увид више и не помиње. Значи да је ситном идеолошком дојавом покушао да обмане српску јавност, па је дужан извињење и српској јавности и Стеријином позорју.

-------------------------------------------------------

Од нашег сталног дописника из Вашингтона Милана Мишића:

Раскринкана велика е-завера

Однедавно постаје јасно да електронска књига у ствари није у власништву купца

У спору о којем смо на овом месту писали крајем јуна је у међувремену донета пресуда. „Епл”, велика технолошка компанија, проглашен је кривим за монополистичко понашање, домунђавање са великим издавачима да се са једне стране ослаби стисак највеће виртуелне књижаре „Амазон” над дистрибуцијом електронских (дигиталних) књига, а са друге да се повећа њихова цена. Окривљени је најавио жалбу, a док се она спрема, у најави је и посебан судски процес у којем ће тужилац опет бити држава, то јест Министарство правде, на коме треба да се одреди казна.

------------------------------------------------------

Текст Милана Јовановића „Нова боја вестерна”

Свако поглавље стрипа почиње великом илустрацијом на двоструком панелу. И свака од њих је мало ремек-дело сликарства. Прва таква илустрација, одмах након пролога, приказује шуму под снегом

Професор Хакман је обилазећи изложена студентска платна стао испред слике Милићаод Мачве, загледао је пажљиво и онда рекао: „Кажите ви том Милићу да снег није бео!” Када будете прочитали пролог „Вестерна” и стигнете до поменуте илустрације Росинског, запитајте се, које боје треба да буде снег да би ми, читаоци, у њему и видели снег?

-------------------------------------------------------

Џез скице Војислава Пантића „Куба среће Медитеран”

Ди Ди Бриџвотер

Фестивал Umbria Jazz не чине ексклузивне продукције у арени, сола за памћење у Морлакију и промоције нових талената. Шарм овог величанственог фестивала заокружују врела лета Умбрије са сунцем које се огледа у камену средњовековних палата, хиљаде младих људи на парковима и трговима, ресторани са мирисима Италије...