Пропада Споменик захвалности Француској

Монументални Споменик захвалности Француској на Калемегдану, рад вајара Ивана Мештровића, подигнут пре 83 године у знакзахвалности за помоћ Француске Србији и сарадњу у Првом светском рату– пропада! Постамент, саздан од блокова брачког камена, прекривен је пукотинама и напрслинама. И тако већ деценијама. На грандиозном постољу најугроженије су две бочне рељефне композиције – „Сорбона”, са представом женске фигуре која симболише просветну помоћ Француске српској омладини, и „Ратници” који представљајусадејствосрпских и француских војника.Нарушена је и бронзана скулптура у облику женске фигуре натприродне величине са испруженим мачем која симболише Француску у вихору рата док јуриша у помоћ Србији. На десном табану фигуре налази се велика пукотина, уочена још пре четврт века!

Због све лошијег стања Мештровићевог дела проглашеногспомеником културе пре 48 година,а потом и 1983.добром од великог значаја, стручњаци Градског завода за заштиту споменика културе завршили су пре годину и по дана пројекат обнове, по налогу Министарства рада и социјалне политике. Темељна реконструкција ипак није почела јер је за тај подухват потребно издвојити вртоглавих 390.000 евра. О могућностима ревитализације споменика у срцу Калемегдана преговарало се са Амбасадом Француске која је још 2008. понудила финансијску подршку.

– Тада је договорено да српска страна изради пројекат санације и преведе га на француски језик. Закључено је да се трошкови обнове сносе солидарно, у истом обиму. Пројекат је амбасади предат средином прошле године, али званичан одговор досад нисмо добили – истиче Негован Станковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, напомињући да се ових дана припрема састанак са представницима француске амбасаде и градског завода. У Амбасади Француске нису желели да коментаришу да ли ће учествовати у финансирању обнове споменика и колико би новца за то издвојили, иако је амбасадор ове земље Франсоа Гзавије Денио недавно изјавио да ће Француска подржати обнову, приметивши да „споменик трпи последице зуба времена”.

Кључно је питање зашто се чекало три године да пројекат буде завршен. У току његове израде „запело” је код врсте камена којим би постамент споменика требало да буде обложен.

– Оригинални камен је из Хрватске, па су трошкови санације због планирања поновне уградње исте врсте порасли за око 25 одсто, са чим се министарство није сложило, а на чему је инсистирао Републички завод за заштиту споменика културе. Зато је затражено мишљење Министарства културе које је формирало комисију и 2012. донело решење по којем може да се користи камен одговарајућег квалитета пореклом из Србије – објашњава Станковић.

Пројектом у који је „Политика” имала увид предвиђа се замена камене облоге каменом физичко-механичких својстава мермера „карера бјанко це” који има потребне карактеристике. Тиме је дефинитивно потврђено оно што су стручњаци одавно утврдили – главни узрочник пропадања постамента је у природи далматинског каменакоји је познат по недовољној тврдоћи, порозности и неотпорности на влагу. Пројектом није прецизирано одакле ће се тачно експлоатисати „руда”.

Александра Ристановић, вајар градског завода, која је учествовала у изради пројекта, открива да су још 1970. године стручњаци Института за испитивање материјала констатовали да је деградација камена најизраженија на бочним рељефима.

– Две године касније усвојен је предлог академског вајара Оскара Барбеље, којим се поред замене постојећих рељефа и смештања оригиналних у музејску установу, предлаже скидање површине постамента за два центиметра да би се дошло до здравије масе камена. Третирана је предња површина постамента на којој се налази натпис „A La France”, па је после завршетка радова поново исклесан натпис и попуњензлатном бојом. Од тада су бочни рељефи у огромној мери изгубили форму тако да нема дилеме око њихове реконструкције која ће се урадити на основу гипсаних одливака. Пројектом је предвиђена и рестаурација тих гипсаних позитива који су 1963. године изливени  на основу оригинала из Мештровићеве галерије у Сплиту – објашњава Ристановићева, подсећајући да су и они у међувремену претрпели оштећења – сачувано је око 90 одсто површине рељефа „Сорбона” и око 60 процената „Ратника”.

– Срећна околност је то што су сачувани сви кључни делови рељефа са представама најбитнијих сегмената, дакле сва лица и шаке фигура на оба рељефа – набраја она.

Пукотина од пет милиметара на бронзаној скулптури је настала услед деловања температурних разлика на бронзу. До тога је, додаје Ристановићева, дошло због ширења бетона за који је утврђено да испуњава доњу зону десног стопала и доњи део шупљине скулптуре.

Марија Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Подигнут на месту где је био споменик Карађорђу

Споменик захвалности Француској је подигнут 11. новембра 1930. године у парку Велики Калемегданна Београдској тврђави, на месту где се претходно налазио споменик Карађорђукоји су Аустроугари срушили у току Првог светског рата.Подизањеспоменика иницирао је Одбор београдске општине децембра 1921. године решењем да се подигне надгробни споменик којим би била изражена захвалност и пијетет Србије према француским војницима палим при одбрани Београда. Изградња је у великој мери финансирана добровољним прилозима Друштва пријатеља Францускеи Друштва некадашњих ђака француских школа.

Централна фигура у бронзи висока је 4,35 метара и налази се на високом постаменту (седам метара) од три сегмента, зиданом од пуних блокова далматинског камена са бетонским језгром. Ово дело представља једини скулптурални споменик Ивана Мештровића у Београду који је у потпуности остварен по уметниковој замисли од почетне идеје до реализације.